"Neophodna nam je jaka strategija u kulturi"

On kao glavne prioritete Sekretarijata navodi rekonstrukciju zgrade Muzeja grada Beograda, izgradnju gradske galerije na Kosančićevom vencu i završetak rekonstrukcije Pozorišta "Boško Buha".

Vukosavljević podseća da je Beograd jedan od retkih gradova u Evropi, ako ne i jedini, koji nema reprezentativnu zgradu svog muzeja, što smatra velikim problemom i sramotom i naglašava da je rekonstrukcija zgrade u Resavskoj, koja ima oko 11,5 hiljada kvadratnih metara, strateški projekat Sekretarijata za kulturu.

On je u intervjuu Tanjugu rekao da bi konkurs za idejno rešenje zgrade nekadašnje Vojne akademije trebalo da se raspiše za nedelju-dve i do kraja godine bi stručna komisija trebalo da usvoji idejno rešenje, uz očekivanje da će brzo po usvajanju projekta krenuti u prve korake rekonstrukcije. Rekonstrukcija bi trebalo da traje dve godine, a prema procenama koštaće 15 miliona evra.

Vukosavljević je najavio i da bi uskoro trebalo da počne rekonstrukcija ateljea Olje Ivanjicki na Kosančićevom vencu, gde je poznata umetnica živela, a na mestu barake u tom delu grada trebalo bi da "nikne" objekat od minimum 1.500 kvadrata koji će biti gradska galerija.

On podseća da je Beograd poslednji put gradio galeriju za svoje potrebe još 1928. kada je sagrađen Paviljon "Cvijeta Zuzorić" i očekuje da će takođe do kraja ove godine biti usvojeno arhitektonsko rešenje za novu gradsku galeriju. Među prioritetima Sekretarijata su i nastavak rekonstrukcije Pozorišta "Boško Buha", koja podrzumeva kompletno sređivanje objekta u koji nije ulagano više od 60 godina, zatim rekonstrukcija scene "Bojan Stupica" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja je zatvorena zbog protivpožarnih zahteva, kao i sanacija klizišta u Vinči i rešavanje problema divlje gradnje na tom arheološkom lokalitetu.

Vukosavljević je rekao da planiraju do kraja sledeće godine završe Pozorište "Boško Buha", a počeli su intenzivno da rade i na rešavanju imovinsko-pravnog problema u slučaju scene "Bojan Stupica" koja je uknjižena na Republiku te Grad zbog toga ne može da krene u rekonstrukciju, a Republika ne može da izvrši rekonstrukciju gradske ustanove.

Za Vinču, Vukosavljević kaže da su potrebne obimne investicije i interresorna saradnja ministarstava i lokalne samouprave kako bi se saniralo klizište i rešili imovinski problemi, a Sekretarijat planira u narednom periodu i proširenje depoa Istorijskog arhiva Beograda. O gradskim institucijama kulture Vukosavljević navodi da rade na zadovoljavajuć način, kreiraju kvalitetne programe, ali problem je nedostatak zaposlenih pošto ljudi odlaze u penziju, a novi ne mogu da se prime zbog Uredbe o zabrani zapošljavanja.

Sekretar naglašava da, kada je novac u pitanju, njega nikad dovoljno, ali situacija nije rđava pošto je grad dobio pet posto povećanje budžeta u odnosu na prošlu godinu. Vukosavljević očekuje da će u septembru i oktobru biti raspisani konkursi za direktore Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograd, Centra beogradskih festivala i Ustanove kulture "Vuk Karadžić", čiji su direktori u v.d. statusu.

On podseća da su pre dve godine prvi put direktori gradskih institucija birani putem konkusa što smatra demokratskijim i transparentnijim načinom nego što je to ranije bio slučaj. Sekretarijat će nastaviti i akciju "Naše blago" sa ciljem da podseti Beograđane i turiste šta se sve čuva u našim muzejima i kreira atmosferu u društvu o značaju sektora zaštite kulturnih dobara.

Vukosavljević se osvrnuo i na medije koji većim delom su posvećeni trivijalnim stvarima i industriji zabave, a malo prostora daju kulturi i zanemaruju sektor zaštite kulturnih dobara. "Situacija nije zadovoljavajuća, kultura je sveobuhvatna oblast, ona zavisi od zakona, atmosfere u društvu, svesti o potrebama za čuvanjem i negovanjem kulturne baštine ali i o brizi o savremenoj umetnosti i kulturi. Tako da tu postoje dve polulopte - briga o onome što je ostalo od generacija pre nas i briga o tome kako da se generacija, koja je sada na sceni, osokoli i da se stvori ambijent za proizvodnju kulturnih dobara", istakao je Vukosavljević.

On ipak ističe da je uprkos svim okolnostima kulturni život u Beogradu veoma vibrantan i kvalitetan, da Beograd održava status kulturne prestonice regiona, ima bogatu i raznovrsnu kulturnu ponudu, da položaj umetnika i zaposlenih u kulturi nije zavidan, ali nije ni krajnje razočaravajuć, kao i da oni dele sudbinu društva u kome žive. U prilog konstataciji o kvalitetnoj kulturnoj ponudi Beograda, Vukosavljević je za jesen najavio jubilarni 50. Bitef, Svetski kongres pozorišnih kritičara, Sajam knjiga gde će zemlja-počasni gost biti Iran, a u pregovorima su, kako je rekao, sa nekim od najvećih svetskih pisaca da budu gosti sajma.

Očekuju nas i jubileji - 60 godina Ateljea 212 i 120 godina Pedagoškog muzeja u Beogradu, Dani Moskve u Beogradu, kao i "do sada najbolji Beogradski džez festival koji će ođeknuti u Evropi". Vukosavljević je naglasio i da je Srbiji neophodna temeljna i jaka strategija kulturne politike, koja mora da naznači glavne pravce razvoja kulture, šta je bitno za državu, koje ustanove i institucije, koji principi, za šta će se odvajati novac, a šta će biti prepušteno tržištu.

"Takav dokument je sada postao neophodan, jer na kulturnoj politici, shvaćenoj u širem smislu, nemoguće je raditi bez kulturne strategije. U suprotnom, ona predstavlja puku improvizaciju i onda su svi u pravu. Stvari se menjaju i mi moramao da znamo šta su temeljni principi, kuda ide kulturna politika ove zemlje, šta se očekuje, šta se traži, šta su mog