MMF:Čekamo predlog reformi penzija

"Ti, veliki i rigidni troškovi predstavljaju teret za privredu i ograničavaju mogućnost njenog rasta, zbog većih poreza i deficita", upozorava Lisovolik.

Prema njegovim rečima, postojao je dogovor sa srpskim vlastima o merama koje je potrebno sprovesti kako bi se ublažio rast rashoda za penzije. Ovo se, na primer, odnosi na postepenu redukciju nekih uslova za prevremeno penzionisanje, uključujući tu i beneficirani radni staž.

U toku pregovora nezvanično se moglo čuti da je najosetljivije pitanje - kako će se penzije povećavati od 2011. godine. Lisovolik naglašava da je, u tom smislu, važna formula indeksiranja penzija koja bi se koristila u 2011. godini, ali i kasnije.

"Postoji saglasnost da se primeni uslagašavanje sa inflacijom, kako je to utvrđeno i sadašnjim zakonom, uz izvesne korekcije naviše ukoliko ekonomski rast bude dovoljno visok. Ove izmene će omogućiti da i penzioneri imaju koristi ako se u Srbiji ostvari viši privredni rast", ističe predstavnik MMF.

"Verujemo da će ovi koraci u reformi penzijskog sistema biti pripremljeni i ponuđeni parlamentu na usvajanje pre kraja februara naredne godine".

Pomoć najugroženijima, ističe Lisovolik, treba da bude osnovni cilj svake ekonomske strategije.

"Program MMF pokušava to da uradi zaštitom dobre politike socijalne pomoći, ali smo otvoreni i za druge načine podrške najsiromašnijima", objašnjava Lisovolik.

U novim članicama EU koje su uporedive sa Srbijom, rashodi za penzije su ispod deset odsto BDP. Lisovolik podseća da Srbija danas troši blizu 13 odsto svog BDP na primanja najstarijih.

"Po našem mišljenju, a koje dele i srpske vlasti, troškove za penzije bi trebalo svesti na nivo ispod deset odsto u narednih pet do sedam godina - zaključuje predstavnik MMF za Srbiju.

"Penzijski sistem treba da bude i pravičan. U tom smislu, ukidanje mogućnosti neopravdanog prevremenog penzionisanja je, takođe, ključan zadatak.