Slobodna zona 10. novembar

ARKANA (ARCANA)

17.00 časova
Režija: Kristobal Visente
Čile, 2005, 83 min
španski

Nagrade i festivali:
Treća nagrada na međunarodnom Festivalu novog latinoameričkog filma u Havani, Kuba, 2006.
Nagrada "Dokumentarni talenat" na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Minhenu, 2006.
Festival Cinéma du reel, 2006.
Međunarodni festival dokumentarnog filma za ljudska prava Jedan svet u Pragu, 2007.

Štampa:
“Bez sumnje, reditelj Kristobal Visente smatra da je moguće sagledati život u zatvoru i na drugačiji način.”
Independensija Kultural

“Visenteov brutalni dokumentarac baca gledaoca u truli i razrušeni oklop zatvora. U filmu nema konvencionalne naracije: montaža je praćena glasovima neimenovanih zatvorenika koji razmenjuju anegdote o monotoniji i očaju utamničenja. Ovaj film uspeva da uhvati šablone života u pukovski organizovanom zatvoru, u kome je besciljno kretanje najbliže slobodi.”
Ričard Viteker, Ostin Hronikl

Sadržaj:
Film "Arkana" deo je istraživačkog projekta sa ciljem da se zabeleži način života u starom zatvoru u Valparaizu, u Čileu. Ovo je omaž tom zatvoru, vrednostima i običajima ljudi koji su u njemu služili kazne tokom sto pedeset godina njegovog postojanja (zatvoren je 1999. godine) – među njima i brojnih disidenata koje je general Augusto Pinoče mučio u podrumima kazamata. "Arkana" nas vodi unutar zidina zatvora i otkriva ritam života koji je potpuno drugačiji od onog u spoljašnjem svetu. Noć u zatvoru traje šesnaest sati. Tokom preostalih osam sati zatvorenicima je dozvoljeno da izađu iz ćelija. Oni pokušavaju da iskoriste što je više moguće od ovog kratkog vremenskog perioda, oslanjajući se i previše na stimulante poput mate čaja i duvana. U četiri sata posle podne, ćelije se zatvaraju i monotoni ciklus vraća se na početak.

Visente je proveo sedam meseci snimajući film, ali mu je bilo potrebno sedam godina da završi montažu snimljenog materijala. Rezultat je poetičan i subjektivan, ali istovremeno i analitički pogled na život u zatvoru. Film je snimljen na klasičnoj crno-beloj 35-milimetarskoj traci, tokom poslednje godine rada zatvora. Deo projekta su knjiga i vebsajt www.arcana.cl.

O autoru:
Kristobal Vinsente Kruz (rođen 1975. godine u Čileu) studirao je arhitekturu u Valparaizu, u Čileu, gde je odbranio disertaciju o koncepciji kinematografskog jezika sa stanovišta arhitekture. Tokom 1997. godine studirao je kameru kod uglednog čileanskog direktora fotografije Hektora Rioza. Iste godine je snimio i dokumentarni film "Ultramarino" u kojem je kombinovao muziku, poeziju i video snimke. Rad na filmu Arkana započeo je 1998. godine, a 1999. godine pokrenuo je audiovizuelne radionice sa grupom zatvorenika u novom zatvoru.

Izjava reditelja:
" Sa pozicije spoljnog posmatrača gledaocu je omogućen pristup, različitim oblicima života unutar zatvora. Izazov je otkriti šta se krije izvan ograničenja koja nameću sami zatvorenici - granice koje naizgled neprobojno odvajaju spoljni od unutrašnjeg sveta. Poštovanje prema zatvorskom svetu je glavna lekcija koja se nauči tokom ovog filmskog putovanja i koja je, istovremeno, jedini način pristupa stvarnosti unutar zatvorskih zidina."
Kristobal Visente Kruz

BOLESNIK (SICKO)

19.00 časova
Režija: Majkl Mur
SAD, 2007, 113 min
engleski

Nagrade i festivali:
Filmski festival u Kanu, 2007.
Filmski festival u Sarajevu, 2007.

Štampa:

"Težina dokaza koju Mur izručuje za otklanjanje motiva zarade iz medicine, je nemerljiva. U leto glupih, besmislenih i besramnih baljezganja, Mur donosi srčan film snažnog uma. Smejaćete se dok vas ne zaboli."
Piter Trevers, Roling Stone

Sadržaj:
Reči "zdravstvena nega" i "komedija" obično ne stoje u istoj rečenici, ali u Bolesniku potpuno pašu jedna uz drugu – poput (gumene) rukavice na ruci. Film poredi američki zdravstveni sistem, okrenut zaradi, sa neprofitnim sistemima u Kanadi, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kubi.

Film počinje profilima običnih Amerikanaca čiji su životi poremećeni, skrhani i – u nekim slučajevima – okončani usled katastrofalne zdravstvene nege, i sasvim jasno pokazuje da kriza ne pogađa samo onih 47 miliona građana bez zdravstvenog osiguranja: i milioni onih koji revnosno plaćaju zdravstvene premije često bivaju sputani nepotrebnom birokratijom.

Povrh svega, Mur okuplja grupu heroja 11. septembra – pripadnike spasilačkih službi, koji i danas pate od iznurenosti i drugih bolesti, i kojima nije omogućena medicinska nega u SAD. Odvodi ih na mesto gde se, pored dobijanja potrebne nege, oni odvaže i na neočekivanu diplomatsku aktivnost.

Dok "Bolesnik" i dalje krči pionirsku stazu prethodnih filmskih hitova, dobitnika Oskara – "Bowling for Columbine" (Žeđ za nasiljem), i dokumentarca sa najvećom zaradom svih vremena – "Farenheit 9/11" (Farenhajt 9/11), istovremeno je, na neki način, i različit. "Bolesnik" je direktan portret srži nenormalnog i ponekad surovog američkog sistema zdravstvenog osiguranja, ispričan životima običnih ljudi suočenih sa neverovatnim i bizarnim preprekama u svojoj potrazi za osnovnom medicinskom negom. Svojim tvrdoglavim smislom za humor, Mur dovodi publiku do zaključka da je drugačiji sistem jedino moguće rešenje.

O autoru:
Majkl Mur (rođen 1954. godine u Mičigenu), reditelj i producent, dobitnik je Oskara za filmove "Bowling for Colombine" (Žeđ za nasiljem, 2002) i "Farenheit 9/11" (Farenhajt 9/11, 2004). Pre nego što se posvetio filmu, Mur je studirao novinarstvo na Univerzitetu Mičigen-Flint. Sam je finansirao svoj prvi film "Roger & Me" (Rodžer i ja, 1989), tako što je organizovao tombolu u svom komšiluku. Efektan i upečatljiv način na koji izražava svoje stavove, uglavnom napadajući političare i velike korporacije, doneo mu je zapažen ugled. Tajm magazin je Mura 2005. godine proglasio jednim od sto najuticajnijih ljudi na svetu.

Izjava reditelja:
"Film je o zdravstvenoj zaštiti, ali i nije. Kao i u svim mojim filmovima, odaberem temu i koristim je kao sredstvo da bih se bavio značajnijim pitanjima i važnijim idejama. U ovom slučaju, pokušavam da odgovorim na važno pitanje: zašto kod nas, u najvećoj industrijalizovanoj zemlji Zapada, ne postoji besplatno i opšte zdravstveno osiguranje za svakog? Zašto je tako kod nas? Šta je to sa nama?"
Majkl Mur

SLATKA MALA (SHERRYBABY)

21.00 čas
Režija: Lori Kolijer
SAD, 2006, 96 min
engleski

Nagrade i festivali:
Filmski festival Sandens, 2007.
Nominacija za najbolju glumicu Golden Gloub, 2007.
Nagrada za najbolji film, Filmski festival u Karlovim Varima, 2007.
Nagrada za najbolju glumicu, Filmski festival u Karlovim Varima, 2007.
Nagrada za najbolji film i najbolju glumicu, Međunarodni filmski festival, Stokholm, 2006. god.

Štampa:
“Takt i uzdržanost… glavne su vrline ovog filma i, donekle, paradoksalno, izvor akumulativne snage osećanja.”
A.O. Skot, Njujork Tajms

Sadržaj:
Nakon odsluženja trogodišnje zatvorske kazne zbog pljačke koju je počinila kao devetnaestogodišnja zavisnica od heroina, Šeri Svenson (Megi Džilenhol) započinje prvi dan na slobodi, ’očišćena’ od droge i trezna. U težnji za ličnim preobražajem, odmah pokreće postupak kojim će povratiti starateljstvo nad kćerkom Aleksis (Rajan Simpkins), o kojoj se u njenom odsustvu brinuo njen brat Bobi (Brad Henke) i njegova supruga Lin (Bridžit Barkan).

Nepripremljena za zahteve sveta u koji je ponovo zakoračila, Šeri je, u nadi da će se odupreti drogi, naći posao i postati odgovorna majka, pred izazovima stvarnosti: nezaposlenošću, privremenim smeštajem i ograničenjima uslovne slobode. Nepoverenje Bobija i Lin u Šerinu sposobnost da se brine o Aleksis i njena nemogućnost da im dokaže da nisu u pravu, prete da unište ionako već delikatan odnos koji ima sa ćerkom, i njenu krhku trezvenost.

Razbijenih iluzija, proganjana ranama iz detinjstva, Šeri se konačno suočava sa sudbinskim pitanjima, kako da opstane i šta znači biti dobra majka. Svesna da će se njenim najboljim namerama surova stvarnost često isprečiti na putu, shvata da život ne može da promeni ‘jednim potezom’.

O autorki:
Lori Kolijer je rođena u Samitu, u Nju Džersiju. Studirala je film na Univerzitetu u Njujorku. Njen diplomski film – "Nuyorican Dream" (Njujorški san), premijerno je prikazan na filmskom festivalu Sandens 2000. godine, i nominovan je za nagradu Udruženja reditelja Amerike. Kolijerova je 2001. godine napisala scenario za "Slatku malu", zasnovan na istinitoj priči. Od tada je radila na dokumentarnom filmu "Last Chance: Convicts Chose Crime or Recovery" (Poslednja šansa: osuđenici biraju zločin ili oporavak) za Kort TV, i producirala spotove za modnu i internet industriju.

Izjava rediteljke:
"Jedna od mojih najbližih prijateljica iz detinjstva otišla je u zatvor iste godine kada sam diplomirala. Priču o "Slatkoj maloj" zasnovala sam na njenom životu. U srednjoj školi smo često zajedno odlazile na zabave i uvek sam joj se divila kao osobi koja neće trpeti ničija sranja. Mislim da sam postala opsednuta njenom pričom jer sam znala da sam i ja mogla da krenem tom stazom. Još dvoje mladih iz mog bloka umrlo je u tridesetim godinama od heroina, ostavivši za sobom dete. Ljudi misle da se priče o zatvoru i drogama dešavaju samo u getu. To nije istina." Lori Kolijer