Podrška konferenciji o izbeglicama

Direktor za Zapadni Balkan EK-a Pjer Mirel u raspravi u Pododboru za ljudska prava Evropskog parlamenta je istakao spremnost EK da podrži održavanje te konferencije, u očekivanju da taj proces dovede do opipljivih zaključaka.Održavanje konferencije u februaru najavio je prošlog četvrtka, u Briselu, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić.

Direktor za Zapadni Balkan Evropske komisije je, odgovarajući na pitanja poslanika o rešavanju problema ratnih zločina i nestalih lica na Kosovu, rekao da je misija Euleks potpuno razmeštena na Kosovu i da su tužioci i sudije misije EU već doneli presude u nekoliko slučajeva optuženih za ratne zločine.

Mirel je dodao da su to veoma složeni dosijei koji traže mnogo više vremena nego u drugačijim slučajevima.

A kad je reč o pitanjima nestalih, po njegovim rečima, "posle više godina kad se na tom polju ništa nije događalo, Euleks je ponovo otvorio te slučajeve i pokrenuo istrage".

Čelnik EK je kazao i da su vlasti Srbije prihvatile da se otvore dosijei i identifikuju neka mesta gde mogu biti tela nestalih.

Evropska komisija je, po njegovim rečima, spremna da finansira istrage u slučajevima nestalih lica.

Mirel je kazao da među zemljama Zapadnog Balkana i dalje postoje "negativna poimanja, te zemlje i dalje ne mogu da se dogovore, stalno imaju bilateralna pitanja i sporove, uz probleme organizovanog kriminala".

On je podvukao da je Evropska komisija u nedavno objavljenoj Strategiji proširivanja EU "podvukla da su pitanja manjina, ljudskih prava i vladavine prava apsolutno bitna i da svaka od zemalja Zapadnog Balkana mora na tome ozbiljno raditi".

Šef delegacije za jugoistočnu Evropu EP Eduard Kukan je u raspravi istakao da zemlje Zapadnog Balkana "zaslužuju našu pomoć i saradnju, iako su međusobno podeljene, i u tom pravcu treba delati".

"Ne treba čekati sto godina da se tamo uspostavi demokratija" , rekao je Kukan.

On je dodao da Evropski parlament upravo priprema usvajanje rezolucije o Strategiji o proširivanju koju je izradila Evropska komisija.

Predstavnik organizacije "Amnesti internešnel" je rekao da ima oko 50.000 nestalih lica na prostoru Bosne i hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i Srbije i dodao da lokalne vlasti ne daju podatke o tim slučajevima.