U skoli nema demokratije

"Svaki profesor moze da radi sta hoce"... "Ne postoji normalna komunikacija izmedju ucenika i nastavnika, vise je prisutna tiranija; profesori samo zele da nam pokazu da su glavni"... "Ucenici nemaju pravo da se bune zbog nepravde koju nanose profesori"... "Mi ovde nemamo pravo glasa, sve zavisi od profesora i njihovog raspolozenja"...

Uzasno zvuci, ali ovako je 64 odsto ucenika iz cetiri beogradske srednje skole pojasnilo svoj stav "da u skoli nema demokratije". Ako se tome doda i devet procenata njih koji su rekli da ne znaju koji oblici demokratije postoje u njihovoj skoli, jasno je da bi profesori i direktori morali posle ovih odgovora da stave prst na celo.

Profesori nemaju razumevanja

Dr Snezana Joksimovic, mr Slavica Sevkusic i mr Dragan Janjetovic iz Instituta za pedagoska istrazivanja preuzeli su na sebe odgovornost za "prozivku" i medju ucenicima Medicinske, Geodetsko-tehnicke skole, Trece i Petnaeste beogradske gimnazije uradili istrazivanje na temu stanja demokratije u nasim skolama.

- Podaci pokazuju da su mladi nezadovoljni stanjem u skoli u pogledu razvijenosti demokratije i to posebno u pogledu odnosa nastavnika prema ucenicima. To svakako ukazuje na potrebu edukacije i nastavnika i djaka. Sa druge strane, iz odgovora ucenika se vidi da su oni suvise usmereni ka ostvarivanju odredjenih prava, dok se obaveze gotovo i ne pominju, sto dodatno potvrdjuje vaznost obrazovanja i vaspitanja za demokratiju - smatra dr Snezana Joksimovic.

Mali procenat ucenika koji su ukazali na postojanje demokratije u skoli, navodili su slobodu govora (11 odsto), korektan odnos nastavnika prema ucenicima (pet procenata), ravnopravnost (takodje pet odsto). Veoma mali broj ucenika - svega dva odsto - naveo je mogucnost ucesca ucenika u donosenju odluka i dogovaranju, sto po misljenju istrazivaca, jasno pokazuje da je demokratija nedovoljno zastupljena u skolskoj sredini.

A koje bi demokratske promene beogradski srednjoskolci zeleli u svojim skolama? Na prvom mestu je korektniji odnos nastavnika prema ucenicima (27 odsto) - da profesori budu tolerantniji, korektniji, da ih ne ponizavaju, da ih razumeju i da se prema svim djacima ponasaju isto.

Na drugom mestu, 23 odsto djaka je odgovorilo da bi bilo dobro da se uvedu izborni predmeti, izbace oni koji su manje vazni, da ucestvuju u ocenjivanju i da ocene dobijaju i profesori. Oko 15 odsto ucenika je predlozilo krace trajanje casa, manji broj casova, manji broj predmeta, blaze ocenjivanje...

Protiv privilegovanih djaka

- Direktnu zelju za vecim ucescem u odlucivanju izrazava 15 odsto ucenika. Oni se zalazu za pravo da ucestvuju u donosenju vaznih odluka, izboru profesora i direktora, za ucesce odeljenskih predstavnika na nastavnickim sednicama. Za odsustvo privilegija ("da prema svim djacima bude isti kriterijum", "da ne bude privilegija i podmicivanja") zalaze se devet odsto djaka - objasnjavaju istrazivaci.

Iako smatraju da je mogucnost slobodnog izrazavanja misljenja malo prisutna u skolskoj realnosti, za to se zalaze samo sedam odsto ispitanika, sto po misljenju saradnika Instituta govori da ova bitna karakteristika demokratije zauzima vrlo nisko mesto u hijerarhiji vrednosti mladih.

Jedan od ciljeva ovog ispitivanja bio je da se sazna misljenje ucenika o najboljem nacinu ucenja demokratije u skoli. Od tri ponudjene mogucnosti, 36 odsto je izabralo ucenje kroz postojece skolske predmete, 30 procenata seminare i kurseve a 24 odsto je za uvodjenje posebnog, fakultativnog predmeta. Samo sest odsto smatra da ucenje o demokratiji ne treba uvoditi u skole.

Istrazivace je na kraju interesovalo iz kojih izvora su mladi najvise saznali o demokratiji. Pokazalo se da su mediji najvazniji izvor saznanja (59 odsto), zatim roditelji (29 procenata), udzbenici i licno iskustvo (po 13 odsto). Najmanje je onih koji su o demokratiji saznali od nastavnika (devet odsto), sto je razumljivo kada se ima u vidu podatak da se korektan odnos profesora retko navodi kao pokazatelj demokratskih odnosa u skoli i da svaki cetvrti ispitanik zeli da odnos nastavnika prema ucenicima bude bolji.