Intenziviranje sukoba u Libiji tokom epidemije koronavirusa

U ovoj zemlji su skoro desetogodišnji sukobi uništili medicinsku infrastrukturu, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Mediji navode da sukobe podstiču spoljne sile, ali i odsustvo snažne američke politike koje je omogućilo Rusiji da bude ključni igrač u Libiji.

Snage pobunjenog generala Halife Haftara zasule su raketama Tripoli u utorak pošto su ih borci lojalni vladi nacionalnog jedinstva proterali iz niza gradova zapadno od prestonice, navodi agencija Frans pres.

Vlada nacionalnog jedinstva koju priznaju UN optužila je Haftarove snage da se svete stanovništvu Tripolija pošto su u ponedeljak izgubile kontrolu nad priobalnim gradovima Sorman i Sabrata, kao i nad nekoliko mesta na kopnu.

Libija je u skoro decenijskom sukobu otkada je svrgnut i ubijen diktator Moamer Gadafi 2011. u pobuni koje su podržale zapadne sile, podseća AFP. UN navode da su stotine ljudi ubijene, dok je više od 200.000 raseljeno otkad je Haftar pokrenuo ofanzivu na Tripoli prošle godine.

Posle proterivanja iz gradova zapadno od prestonice Haftarova tzv. Libijska nacionalna armija prvi put je u defanzivi otkad je krenula na Tripoli pre godinu dana, piše Tajms uz ocenu da je Haftar, kojeg podržava Rusija, pretrpeo značajan poraz.

Poraz je, kako ističe Tajms, ponižavajući udarac za Haftara, koji je neko vreme davao utisak da je nezaustavljiv, nakon što je od početka svojih operacija pre pet godina zauzeo istok i veći deo juga Libije.

Pored Rusije, Haftara godinama podržavaju Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat smatrajući da je u skladu s njihovim naporima u borbi protiv političkog islama i Muslimanskog bratstva širom Bliskog istoka, ukazuje britanski list, dodajući da su grupe i milicije povezane s Bratstvom među glavnim podržavaocima vlade u Tripoliju.

Libija je suočena s velikim manjkom medicinskog osoblja i opreme za sprečavanje širenje bilo koje bolesti, a posebno pandemije kovida 19, dok oružje i dalje pristiže u tu zemlju, ukazuje Vašington post.

UN, SAD i druge zemlje tražile su od sukobljenih strana "humanitarnu pauzu" da se spreči širenje koronavirusa, ali se čini da su obe strane odlučne da iskoriste međunarodni fokus na pandemiju i pokušavaju da dobiju više teritorija, ocenjuje list i ukazuje da su se posle početnog dogovora o "pauzi" vratile borbama u roku od nekoliko dana.

Zvaničnici UN kažu da Libiji nedostaju izolacione jedince, laboratorijska oprema za testove, zaštitna oprema i obučeni zdravstveni radnici.

Od kovida 19 u Libiji je do srede, prema zvaničnim podacima, umrla jedna osoba, dok je 35 ljudi zaraženo.

Do prošlog meseca, prema UN, 27 zdravstvenih objekata je oštećeno u borbama, uključujući zatvorenih 14. Jedna od najvećih bolnica u Tripoliju zatvorena je prošle nedelje posle tri dana granatiranja u kojem je ranjen jedan medicinski radnik. Ta bolnica s 400 kreveta je određena za pacijente s korona virusom.

Najgoru eskalaciju nasilja od pobune protiv Moamera Gadafija 2011. i intervencije NATO, kako ističe list, delimično potpaljuju spoljne sile, koje uprkos embargu UN nastavljaju da dostavljaju ogromne količine oružja i plaćenika dvema stranama.

Rusija je želela veći uticaja nad Haftarom, što je Bela kuća omogućila odobravanjem užasnog građanskog rata, ističe Njujork tajms, uz ocenu da je Moskva koristila tri godine smušenih poruka administracije Donalda Trampa da postane ključni igrač u Libiji, geopolitičkoj nagradi s ogromnim energetskim rezervama i strateškim položajem na Sredozemlju.

Prošlog aprila Haftar je u telefonskom razgovoru s tadašnjim savetnikom Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom tražio blagoslov za iznenadni napad na Tripoli, navodi list, dodajući da je prema navodima tri zapadna diplomatska izvora Bolton odgovorio da ako želi da napadne Tripoli, da to uradi brzo.

Haftarov napad nije uspeo, ali je uneo novu nestabilnost u region i ozbiljno smanjio uticaj Vašingtona, a kao pobednik je, ocenjuje Njujork tajms, izašao Kremlj.

Nekonzistentna pozicija Vašingtona u Libiji, sa zvaničnom podrškom mirovnom procesu, dok je Bela kuća naznačila da je Tramp naklonjen Haftaru, odigrala je veliku ulogu u produžavanju rata, ističe list, dodajući da je odsustvo snažne američke politike otvorilo vrata za mešanje konkurentskih američkih partnera, uključujući Tursku, Egipat i UAE.

Kampanja da Bela kuća stane iza Haftara počela je odmah pošto je Tramp izabran, navodi list pozivajući se na izvore. Za Haftara su se zalagali prestolonaslednik UAE Mohamed bin Zajed i predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi kojeg Tramp, tvrdeći da je vlada u Tripoliju beznadežno slaba i ispunjena islamistima i da jedino Haftar može sprečiti dolazak islamista na vlast u Libiji.

S druge strane, Rusija je postupala s hladnokrvnim cinizmom, ocenjuje Njujork tajms. Pre Haftarovog razgovora s Boltonom, privatni ruski operativci u Libiji su izvestili Moskvu da je Haftar manjkav lider koji neće uspeti da zauzme prestonicu, ali su sugerisali da bi Rusija mogla dobiti uticaj nad generalom slanjem plaćenika.

Istovremeno je, kako navodi američki list, ruska vojska radila iza kulisa da Haftara okruži starim partnerima iz Gadafijevih bezbednosnih snaga, dok su operativci preporučili Kremlju da takođe bude u savezu sa Seifom al-Islamom Gadafijem, najstarijem sinom bivšeg diktatora Muamera Gadafija. Seif al-Islam Gadafi, prema zapadnim diplomatama upoznatim s obaveštajnim izveštajima, planira povratak u zemlju.