Albanci:S kim i kako do autonomije?

Preševo -- Većina Albanaca u Srbiji zna put ka većem stepenu autonomije, ali nisu saglasni o metodama borbe i političkim elitama koje treba da ih vode na tom putu.

Izvor: B92, R. Ilić
Podeli

Ovako se može formulisati zaključak diskusije na tribini kojom je obeležena 23. godišnjica Referenduma na kome su se 97 odsto upisanih odlučili za stvaranje "teritorijalne i političke autonomije s pravom priključenja Kosovu".

Godišnjicu Referenduma odžranog 1. i 2. marta 1992. godine, koju su organizovali Riza Halimi i njegova Partija za demokratsko delovanje (PDD), bojkotovali svi drugi albanski lideri i njihove partije, bez obzira što se radi o najvažnijem datumu u novijoj istoriji Albanaca jugu Srbije.

"Ciljevi tog istorijskog referenduma nisu realizovani. Krivica je isključivo na političkim partijama Albanaca i njihovim liderima kojima je glavni cilj bio uzurpacija vlasti i funkcija na jednoj i lojalnost prema službenom Beogradu na drugoj strani", kaže penzionisani profesor filozofije Ibrahim Kadriju, koji je te 1992. godine, bio predsednik Skupštine Referenduma.

Osnovni ton u diskusijama na ovom skupu u punoj Sali Skupštine opštine Preševo, dali su nekolicina pripadnika drugih partija, među kojima je bio i Kujtim Sadriju, lokalni menadžer LDP.

"Ja na ovaj skup gledam kao na otvorenu provokaciju narodnog poslanika Rize Halimija i njegove PDD. On, po principu „i jare, i pare“, hoće kada mu treba da bude malo poslanik, a onda malo pristalica otcepljenja, ali sve isključivo za sopstvenu korist, iako zna da Albanci svoj status mogu da menjaju samo u institucijama sistema i na bazi međunarodnih konvencija", kaže Sadriju.

Među Halimijevim istomišljenicima najviše polemika je svojom diskusijom proizveo Belgzim Kamberi, koji se u Preševu već dugo deklariše kao pristalica kosovskog „Samoopredeljenja“.

"Albanci danas moraju prošlost da ostave po strani, a da se okrenu budućnosti i novim modelima i sadržajima decentralizacije vlasti i sopstvene autonomije. U Srbiji danas nisu marginalizovane samo manjine, već sve društvene grupe. Ta činjenica treba da bude povod za regionalno organizovanje protiv „beogradizacije“, a na principima i metodama EU", kaže Kamberi.

Obraćajući se prisutnima, Halimi je rekao do decentralizacija vlati u Srbiji i autonomije Albanaca mora doći novim Ustavom i političkim sadržajima koji će biti veći od lokalne samouprave i na principima evropskih integracija.

"Pre desetak dana, poslaničke grupe SDA i PDD predale su predsednici Skupštine Srbije zahtev, da se u dnevni red Parlamenta što pre uvrsti jedna Rezolucija za rešavanje nagomilanih problema manjina u Srbiji, ali u duhu evropskih konvencija i po uzoru na dobre primere svetske prakse", rekao je narodni poslanik Riza Halimi.

Šaip Kamberi, drugi narodni poslanik Albanaca u Skupštini Srbije, nije prihvatio stav da su ideali Referenduma izdati. Rekavši da su „Albanci jedinstveni u deklarisanju, ali ne i u delovanju“, on je rekao da se pitanje autonomije Albanaca mora rešavati „dugoročnim univerzalnim principima“.

"Za nas je najbolje dugoročno rešenje da se u institucijama sistema izborimo za status kojim ćemo dobiti ista prava koja imaju i Srbi na Kosovu. Dakle, naš status se mora rešavati univerzalnim metodama, koje u budućnosti neće biti generatori novih kriza", rekao je Kamberi tokom rasprave u Preševu, povodom godišnjice albanskog referenduma iz 1992. godine.

strana 1 od 200 idi na stranu