"Ni Srbija ni HR neće biti krive"

Beograd -- Šanse za uspeh hrvatske tužbe pred Međunarodnim sudom pravde praktično su zanemarive, a to se isto odnosi i na protivtužbu, kaže za Danas Tibor Varadi.

Izvor: Danas
Podeli

Međunarodni sud je tesnom većinom prihvatio nadležnost, ali je ta nadležnost ograničena na delo genocida. Na taj način je lestvica podignuta previsoko, kaže za Danas Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, o tužbi i protivtužbi Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu .

"Nije sporno da je za vreme ratova devedesetih godina bilo teških zločina. Pred Tribunalom je bilo i optužbi i osuda, ali niko nije od strane Tribunala osuđen, pa čak ni optužen za genocid na teritoriji Hrvatske", dodaje.

On kaže da o jednom značajnom pitanju u pogledu nadležnosti MSP nije doneo odluku, jer nije bio uveren da prigovor protiv nadležnosti treba odbiti (niti je bio uveren da ga treba prihvatiti).

"Reč je o prigovoru da Međunarodni sud pravde ne može da bude nadležan za dela počinjena pre nego što je nastala SR Jugoslavija, država koja je prvobitno tužena. Taj će prigovor ponovo biti predmet rasprave", ističe Varadi.

Na konstaciju da je dokazivanje genocida veoma komplikovano i na pitanje da li je stoga proces osuđen na propast, on je rekao:

"Iz presude u sporu sa Bosnom vidi se da se MSP uglavnom oslanjao na činjenične nalaze Tribunala. Verovatno će to biti slučaj i u sporu sa Hrvatskom. To je i racionalno, jer Tribunal ima znatno više instrumenata, pa i sredstava za utvrđivanje činjenica. A kao što sam rekao, Tribunal nije nikoga ni optužio, a još manje osudio za genocid u Hrvatskoj."

Upitan kako će se to odraziti na odnose u regionu i na evrointegracije, kaže:

"Ako nijedna strana ne bude proglašena krivom za genocid, što je najverovatnije, onda mislim da ishod neće da utiče na evrointegracije. Mnogo je teže pitanje kako će postupak uticati na međusobne odnose. Mislim da ne postoji teža reč od genocida. Ako će zastupnici Srbije i Hrvatske tokom skoro mesec dana, više sati dnevno i jednu i drugu zemlju optuživati za genocid, to sigurno neće doprineti međunacionalnom pomirenju i dobrim odnosima u regionu. Čitam izjave nakon sastanka Vesne Pusić i Aleksandra Vučića i te izjave nagoveštavaju više uzdržanosti. To je svakako dobro. No nije lako zadržati uzdržan stav ako je zadatak zastupnika dokazivanje genocida."

"Kao pravnik mislim, i to sam više puta rekao, da šansi nemaju ni tužba ni protivtužba. Na osnovu takvih razmišljanja nadao sam se da će doći do povlačenja i tužbe i protivtužbe. Mislim da je to trebalo učiniti istovremeno - to je zapravo bio jedini način", kaže Varadi.

Na pitanje da li bi u uslovima koje je Hrvatska tražila od Srbije, kako bi tužba bila povučena, ona mogla da bude negativno označena kao zločinačka i da li bi bila prinuđena da plaća ratnu odštetu, rekao je da ne zna kakvi su uslovi postavljeni jer nije bio učesnik pregovora o povlačenju.

“Ne verujem da je zahtevano da Srbija bude obeležena kao zločinačka država. Ratna odšteta nije ni tužbom tražena, mada nije bila isključena mogućnost da se traži, ako bi tužba bila uspešna. Ne verujem da je to bio uslov u pregovorima. Nisu mi poznate sve okolnosti, ali na osnovu onoga što znam, međusobno povlačenje tužbi je bila realna mogućnost i zaista je šteta da ova mogućnost nije iskorišćena”.

Upitan da prokomentariše stavove da bi Srbija trebalo da odustane od bilo kakve nagodbe i posveti se isključivo dokazivanju zločinima nad Srbima, rekao je da kao pravnik ne može da ih prihvati.

“Poznato je da je Konvencija o genocidu doneta 1948. godine, a stupila je na snagu 1951. godine. Ona nije retroaktivna. Nije moguće nekoga osuditi za genocid ako je delo učinjeno pre stupanja na snagu Konvencije. Ni nacističkim zločincima u Nirnbergu nije suđeno za genocid”.

O zločinima u NDH

Na pitanje da li se može reći da su obe tužbe tekstualno besmislene, ali kontekstualno veoma smislene (da se ne zaborave zločini), kaže:

"To je zanimljivo pitanje. Pošto su zločini NDH bili počinjeni pre 1951, pa i pre 1948. godine, oni ne mogu biti podloga da se Hrvatska 2014. godine osudi za genocid. Čak ni ako bi postojao državnopravni kontinuitet između NDH i sadašnje Hrvatske, a mislim da ne postoji. To je jasno. Naravno, opis zločina NDH može da bude deo uvodnih izlaganja, može da bude deo nastojanja da se predoči jedan istorijski kontekst. U toku rasprave imaćemo verovatno i sukob percepcija o kontekstu, a ne samo sukob tvrdnji. U pravničkom nadmetanju uvek imamo nadmetanje narativa. Ovde su narativi zapravo istorija. Ipak, ne verujem da je rasprava koja započinje za nedelju dana šansa da se potvrdi jedno poimanje istorije. Izlaganja će biti stranačka izlaganja. Ona se i percipiraju kao stranačka izlaganja. Stav suda bi se lakše prihvatio kao cela istina, ali MSP može da izrekne sud i odluku samo o tome za šta je nadležan, a nadležan je samo da utvrdi da li je bilo genocida za vreme ratnih sukoba devedesetih godina. Mislim da danas, 2014. godine, okvir za utvrđivanje istine ne treba da budu parničenje i stranačka izlaganja".

strana 1 od 25 idi na stranu