SAD 11 godina posle 11. septembra

Beograd/Njujork -- U Njujorku je minutom ćutanja odata pošta poginulima u napadima 11. septembra 2001. godine, koji Amerikanci nazivaju i "crni 11. septembar".

Izvor: B92, Beta, Slobodan Pavlović
Podeli

Taj dan zapamćen je kao crn i širom planete, kad je 2001. godine skoro 3.000 njihovih sunarodnika stradalo u simultanom vazdušnom napadu terorista Al Kaide na Njujork i Vašington putničkim avionima koje su prethodno oteli.

Napadnuti su Svetski trgovinski centar u Njujorku i centrala Pentagona u Vašingtonu, dok je u Pensilvaniji srušen četvrti putnički avion, takođe otet u toj sinhronizovanoj akciji Bin Ladenovih sledbenika, usmerenoj prema Beloj kući ili Kongresu na Kapitol hilu.

Centralna komemoracija je potom počela na mestu na kojem su bile srušene Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra. Kao i svake godine, na tom mestu biće pročitana imena blizu 3.000 ljudi koji su ubijeni u napadima u Njujorku, Vašingtonu i Šanksvilu, u Pensilvaniji.

Kao i svake godine posle napada, minutom ćutanja u 8.46, 9.03, 9.59 i u 10.28 po lokalnom vremenu, obeleženi su trenuci kada su dva aviona udarila u kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a potom i vreme kada su se kule srušile.

Za razliku od 2011, na 10. godišnjicu napada, ove godine neće biti govora njujorškog gradonačelnika Majkla Blumberga ni drugih visokih zvaničnika.

U skladu sa Obaminom tezom da je taj nasrtaj na SAD predstavljao "globalni izazov kome je potrebno da se odlučno i adekvatno suprotstavi sav miroljubivi svet“, iz Vašingtona je naloženo da se tim povodom u tu akciju, konkretno i adekvatno, uključe i sve američke diplomatske misije u svetu. To je danas učinila i ambasada u Beogradu, organizovanjem dobrovoljnog prikupljanja krvi za potrebe zdravstvenih ustanova u Srbiji.

"Snažniji smo nego 2001. godine kad su se teroristi zanosili da će nas uzdrmati. Promene nije bilo. Odbili smo da živimo u strahu. Naprotiv, taj napad izvukao je od nas ono što je najbolje u američkom narodu. Bitku protiv terorista preneli smo na njihov teren, likvidirali smo Bin Ladena i proširili smo i učvrstili savezništvo sa mnogim zemljama“, rekao je Barak Obama u poruci naciji povodom jedanaeste godišnjice terorističkog udara Al Kaide. A i iskoristio i tu (predizbornu) priliku da naglasi kako je Amerika, u tekućoj završnici njegovog prvog mandata danas „jača, bezbednija i poštovanija nego ikad u svetu“.

Proteklih dana – uz podsećanja na pouke i poruke „crnog 11. septembra“ - primetno se, inače, vrti jedna poznata vašingtonska
mantra, za domaću i međunarodnu upotrebu, koja je, po pravilu, korišćena u ovo doba godine. Kad se svede na suštinu, ona glasi da je „Amerika u ratu samo protiv Al Kaide i njenih terorističkih filijala - ali da se nikad nije i neće ratovati protiv islama ili neke druge religije“.

U ostalim porukama Bele kuće i Stejt departmenta – na temu vojnih angažovanjima SAD u svetu – sve je naglašeniji onaj Obamin ključni argument, koji dobija sve istaknutije mesto približavanjem novembarskog duela sa Romnijem. Kako Obama to naglašava u tekućoj predizbornoj kampanji, Amerika je u protekle četiri godine njegovog predsednikovanja završila „Bušov rat u Iraku“ i izvukla trupe sa tog terena, porazila talibane u Avganistanu, uspostavila partnerstvo sa novim režimom u Kabulu i počela obuku tamošnjih snaga vojne i civilne bezbednosti – a sve to uz obećanje domaćoj javnosti da će se do kraja 2014. završiti svi ti „tranzicioni avganistanski poslovi“ i da će uslediti, potom, povlačenje i sa te teritorije.

strana 1 od 289 idi na stranu