Ribičić za genocid nad domobranima

Slovenačko Vrhovno državno tužilaštvo je saopštilo da je dobilo krivičnu prijavu protiv Ribičiča i da ju je ustupilo nadležnom okružnom tužilaštvu u Ljubljani. Slovenačka državna televizija je objavila da je policija predala prvu prijavu za genocid protiv 86-godišnjeg Ribičiča, zbog sumnje da je odgovoran za masovna ubistva do kojih je došlo bez suđenja posle Drugog svetskog rata.

Tada su bili ubijani slovenački domobrani koji su se povlačili ili su ih "vratili saveznici", ali i civili, među kojima i žene i deca. Slovenačka državna komisija je tokom proteklih godina evidentirala oko 400 mesta na kojima su izvršavana ta ubistva.

Prijava je rezultat policijske istrage, koja se pod imenom "Pomirenje" vodi od 2001, a omogućilo ju je otkriće inspektora Petra Jamnika, vođe posebne grupe u okviru kriminalističke policije, koja se bavi istraživanjem posleratnih zločina. Jamnik je u Arhivu Slovenije pronašao dokument koji dokazuje da je Mitja Ribičič bio direktno povezan sa posleratnim ubistvima.

Stručnjak za ljudska prava, profesor Pravnog fakulteta u Ljubljani, dr Ljubo Bavcon je za slovenački državni radio izjavio da je genocid, za koji je Ribičič osumnjičen, kao krivično delo u zakonima definisan tek 1948. godine, zbog čega policija u slučaju konkretne prijave nema pravo da daje pravne kvalifikacije za delo koje je otkrila, već je to stvar tužilaštva.

Bavcon je kritikovao postupak slovenačke policije, koja je dala pravnu kvalifikaciju optužbe za genocid protiv Mitje Ribičića. "Policija nema pravo da daje pravnu kvalifikaciju za delo koje je otkrila, jer je to stvar tužilaštva", rekao je Bavcon za državni Slovenija.

Bavcon smatra da policija može reći šta su otkrili, ali nikako ne sme davati pravne kvalifikacije, posebno ne "u tako spornim i tako sumnjivim predmetima, kao što je ovaj". "Lično ne vidim nikakvu mogućnost da se pod tim nazivom odnosno tom kvalifikacijom bilo ko u Sloveniji goni", kazao je Bavcon. Član 373 krivičnog zakona Slovenije u veoma dugoj kvalifikaciji krivičnog dela, pored ostalog kaže, da se zatvorom od 10 do 30 godina kažnjava lice, koje "s ciljem da potpuno ili delimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu, naredi ubijanje njenih članova...", a jednaku kaznu predviđa, ako se isto krivično delo počini protiv neke "socijalne ili političke grupe".

Radio Slovenija je najavio da će o optužbi protiv Ribičiča u toku dana u programu govoriti i Ribičič lično, a danas će se sa saopštenjem za novinare oglasiti i Savez udruženja boraca NOB-a, koji će razmatrati situaciju nastalu posle podizanja optužnice protiv njenog člana.

Posleratni put

Ribičiča, koji je 1945-1946. godine bio zamenik načelnika OZNA za Sloveniju, još pre nekoliko godina je, u emisiji "Zločin koji ne zastareva" državne televizije, nekadašnji visoki funkcioner OZNA Albert Svetina optužio da je pripremao spiskove osoba za likvidaciju. Jamnik kaže da je nađeni dokument upravo to potvrdio, jer se radi o registru zatvorenika, u kome je polovina od 12.000 ljudi bila upisana "glasom druga Mitje", a od njih su 234 osobe bile nesumnjive žrtve posleratnih ubistava. Jamnik negira da je ova krivična prijava povezana sa promenom vlasti u Sloveniji i kaže da se policija još u vreme prošle vlade trudila da nađe dokaze.

Mitja Ribičič je 1994. godine pred komisijom slovenačkog parlamenta negirao da je bio povezan sa posleratnim ubistvima, tvrdeći da je kao zamenik načelnika OZNA bio odgovoran samo za istrage osoba "uhapšenih u domovini". Ribičič je 1999. priznao da je nekadašnji partijski vrh znao za masovna ubistva. Iste godine Ribičič je objavio i knjigu "Traženja", u kojoj se nalaze rasprave o prvim godinama posle Drugog svetskog rata i rasvetljavanju ubistava do kojih je tada došlo bez suđenja.

Mitja Ribičič je sa 22 godine već bio visoki funkcioner KPJ, a 1982-1983. godine i  predsednik KPJ. Sve do 1990. godine zauzimao je najviše položaje u partijskom i državnom rukovodstvu. Nosilac je ordena Reda junaka socijalističkog rada. Ribičiču, osumnjičenom za genocid po članu 373. Krivičnog zakona Slovenije, preti od 10 do 30 godina zatvorske kazne, javlja dopisnik B92 Jelica Greganović.

Mitja Ribičič bez komentara

Mitja Ribičič ne želi da komentariše optužbu pre nego se posavetuje sa advokatom, objavila je na svom veb sajtu POP TV. Ribičičev advokat Peter Cceferin je, prema istom izvoru, saopštio da su "sve dosadašnje optužbe protiv njegovog klijenta bile odbačene, jer nije postojala ni osnovana sumnja da je Mitja Ribičič počinio bilo koje od krivičnih dela, koja mu se stavljaju na teret".