Reakcije političara na kontratužbu

On je, gostujući u emisiji B92 Kažiprst, istakao da je poboljšanja u odnosima sa Hrvatskom bilo, ali da je pogrešna politika Koštuničine vlade od 2004. dovela do zahlađenja. On kaže da mu najavljena kontratužba Srbije deluje kao previše emotivna reakcija.

"Danas kontratužba? Ne znam... To mi deluje kao preemotivna reakcija. Šta se time dobija? Neko će postaviti pitanje: kontratužba za 'Oluju' iz 1995. godine, a zašto sad? Zašto su Srbi čekali 12 godina da podignu tužbu za nešto što se desilo pre 12 godina? Zašto nije podignuta tužba 1996, ili ’97, ili ’99, ili 2001, nego danas? Liči mi na parničenje, a parničenje nikad ne može da zameni politiku", smatra Živković.

Svilanović: Nerealan dogovor van Suda

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović rekao je, gostujući u Poligrafu B92, da će odluka Međunarodnog suda pravde dovesti do zatezanja odnosa između Srbije i Hrvatske, ali i da će protivtužba učiniti situaciju pravno složenijom.

Svilanović je istakao da treba očekivati ozbiljan nastup Hrvatske u sporu sa Srbijom, jer je njihovo mnenje sa oduševljenjem prihvatilo odluku Suda.

Prema njegovim rečima, nije realno da se Srbija i Hrvatska dogovore van Suda. "Nažalost, moram da kažem da se bojim da nije moguć dogovor", kaže on.

"Ja sam kao ministar bio u prilici da takav dogovor na jedan diskretan način nudim Bosni i Hercegovini u vezi sa njihovom tužbom, i moram da priznam da ono što je tada sa srpske strane bilo ponuđeno je više nego što je Srbija uradila danas posle presude", rekao je Svilanović.

Reakcije stranaka

Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je da će Srbija naći najadekvatniji odgovor na tužbu Hrvatske, a da će konačnu odluku o tome doneti Vlada.

Podsetivši da je Srbija više puta pokazala spremnost da sve sporove i probleme nasleđene iz prošlosti rešava u neposrednoj komunikaciji sa Hrvatskom, Nada Kolundžija je istakla da je očigledno da takve spremnosti nije bilo sa druge strane.

Ona je objasnila da tužba protiv Hrvatske nije podneta ranije, jer se rukovodilo time da za počinjene zločine postoji individualna odgovornost - da svi zločinci budu kažnjeni, a sve žrtve izjednačene.

Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da najava kontratužbe, samim tim što je kontratužba, predstavlja politikanstvo i poigravanje ljudskim žrtvama, što Vlada sebi ne sme da dozvoli.

"Ne može se sa objektivnim zločinima počinjenim u ratovima devedesetih godina postupati tako da se oni u javnosti izvlače iz arhive u zavisnosti od dnevnopolitičke situacije. To je nedopustivo i vređa žrtve zločina", kazao je Čanak.

On smatra da je bilo nepohodno da se svi ratni zločini procesuiraju na vreme i da se izvrši lustracija kako bi se na taj način zatvorila "užasavajuća stranica novije istorije Balkana".

Šef poslaničke grupe "Napred, Srbijo" Tomislav Nikolić izjavio je da Srbija, ako hoće da odgovori Hrvatskoj, treba da je tuži za sve zločine koje su Hrvati počinili nad Srbima u istoriji.

"Ali, odmah moram da im kažem - time što izmišljaju neke kontratužbe. Pogledajte hipotetički - osude Srbiju za zločine, šta nam znači što bi možda i Hrvatsku osudili, jer znam da Srbija nije počinila nikakve zločine, a posebno ne na teritoriji SFRJ na kojoj je JNA imala pravo da se nalazi", kazao je Nikolić.

Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić je, navodeći da Srbija mora biti efikasnija u zaštiti svojih državljana i njihove imovine, ocenio da je tužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde trebalo pokrenuti ranije.

"Kada su Hrvati podneli tužbu protiv nas i kada se Međunarodni sud pravde oglasio nadležnim za tu tužbu - mi razmišljamo o protivtužbi, a trebalo je da ih tužimo dosta ranije", rekao je Ilić.

Poslanik SPS-a Milisav Petronijević smatra da Srbija treba da tuži Hrvatsku i da na sudu dokaže svoje tvrdnje.

Srpski pokret obnove saopštio je da će Srbija "lako dostaviti dokaze Međunarodnom sudu pravde o etničkom čišćenju Srba tokom akcija 'Bljesak' i 'Oluja'", ali da sada "nije potrebno raspaljivati antihrvatske strasti u Srbiji".

"Niko ne može osporiti istinu da je u akcijama 'Bljesak' i 'Oluja' iz Hrvatske proterano oko četvrt miliona Srba i da je nekoliko hiljada njih ubijeno ili nestalo", navedeno je u saopštenju SPO-a.

"Srbija ne sme da propusti priliku i da Međunarodni sud pravde upozna i s genocidom nad Srbima, Jevrejima i Romima, koji je za vreme Drugog svetskog rata počinila ustaška država Hrvatska", navodi SPO. SPO navodi da je Hrvatska tužbom protiv Srbije "tužila sebe samu".

Predsednik Libelarno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da je najava kontratužbe protiv Hrvatske "najnoviji primer pogrešnog pristupa i tumaranja" u spoljnoj politici Srbije.

Srbija konačno mora da počne da se ponaša kao evropska država kojoj su najvažniji prioriteti evropeizacija, pridruživanje Evropskoj uniji i uspostavljanje najboljih mogućih odnosima sa susedima.

U tom projektu, saradnja i partnerstvo sa Hrvatskom mora zauzimati centralno mesto, ocenio je Jovanović u pisanoj izjavi.

Prema rečima Jovanovića, tužba Hrvatske protiv Srbije odraz je vremena koja su bila određena politikom Miloševića i Tuđmana.

Za LDP je to neprihvatljivo i mi ćemo tražiti da se o nameri da se podnese kontratužba raspravlja u parlamentu koji je jedino mesto gde se mogu donositi tako važne odluke, zaključio je Jovanović.

Srpska radikalna stranka saopštila je da Srbija Hrvatsku treba da tuži za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom rati i u sukobima u Hrvatskoj.

SRS je navela da su Hrvati u Drugom svetskom ratu izvršili genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima i da su isti zločin ponovili nad Srbima u Republici Srpskoj Krajina i Republici Srpskoj, prilikom stvaranja države Hrvatske.

Radikali navode da je Vlada Srbije propustila priliku da tuži Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde za te zločine, jer zločin genocida nikad ne zastareva.

Umesto toga, Srbija je sačekala da je Hrvatska pred istim sudom tuži, čime se, kako ocenjuju radikali, prikrivaju činjenice o genocidu nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom.

"Potrebna nepristrasnost"

Direktor Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac smatra da je dobro što će Međunarodni sud pravde izneti mišljenje o tome šta se zapravo dogodilo tokom rata u Hrvatskoj, jer samo na taj način mogu biti stvoreni uslovi za trajno pomirenje dvaju naroda.

Štrbac je rekao da će postupak po tužbi Hrvatske i, eventualno, onaj koji će Srbija pokrenuti pred istim sudom, omogućiti Srbima iz Hrvatske da na metodičan način iznesu dokaze o zločinima koji su nad njima počinjenini u prvoj polovini prošle decenije.

"Ako ima genocida nad Hrvatima, ima ga još više nad Srbima. Ako nema genocida ni na jednoj, ni na drugoj strani, onda ćemo dobiti ocenu šta se to desilo", kaže on.

"U svakom slučaju, prema mom mišljenju, potrebna je odluka nepristranog suda, jer to nacionalni sudovi ne mogu da iznesu na pravičan i objektivan način", rekao je Štrbac.