Kušner šef francuske diplomatije

Novi francuski premijer Fransoa Fijon formirao je danas Vladu, koja će biti zadužena za sprovođenje reforme koje je najavio francuski predsednik Nikola Sarkozi, naveli su izvori bliski novoj vladi.

Centrista Erve Moren imenovan je za ministra odbrane, dok je bivši premijer Alen Žipe ministar za životnu sredinu, a Žan-Luj Borlo ministar privrede i rada.

Sarkozi je u sredu formalno preuzeo dužnost od bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka uz obećanje da će zemlju izbaviti iz ekonomske stagnacije.

Kontroverzan, ali popularan

Bernar Kušner

Novi francuski ministar inostranih poslova, Bernar Kušner, lekar po profesiji i bivši ministar zdravlja, zbog svojih političkih stavova i humanitarnih aktivnosti važi za kontroverznog političara, ali i pored toga se već godinama nalazi na vrhu liste najpopularnijih javnih ličnosti u Francuskoj.

Rođen 1939. godine u Avinjonu, Kušner je šezdesetih godina bio član Komunističke partije Francuske, potom prelazi u Socijalističku partiju. Nakon kratkog  perioda u Radikalnoj partiji levice sredinom devedesetih, vraća se socijalistima, čiji je i danas član.

Bio je poslanik Evropskog parlamenta od 1994. do 1997. godine.

Lekar-gastroenterolog, krajem šezdesetih boravi u Bijafri sa organizacijom Francuska medicinska pomoć koja će, uz njegovo učešće, 1971. biti transformisana u Lekare bez granica koja je 1999. dobila Nobelovu nagradu za mir. Kasnije je formirao novu organizaciju - Lekari sveta. Bio je u misijama širom sveta - u Jordanu, Peruu, Gvatemali, Libiji, Bosni, jugoistočnoj Aziji.

Od jula 1999, po okončanju NATO bombardovanja, do 15. januara 2001. godine bio je prvi šef UNMIK-a i na tom mestu izazivao je kontroverze i kod vlasti u tadašnjoj SR Jugoslaviji i kod kosovskih Albanaca.

Režim Slobodana Miloševića kritikovao ga je tvrdeći da radi u interesu "albanskih separatista" i da njegova politika vodi otcepljivanju Kosova i tražio njegov odlazak s tog mesta.

I kosovski Albanci su iskazivali nezadovoljstvo nekim njegovim odlukama, posebno kada je doneo uredbu kojom se u medijima zabranjuje širenje netolerancije bilo kog oblika i čak na osam dana zabranio jedan dnevni list zbog toga.

U oktobru 2000. na Kosovu su sprovedeni lokalni izbori, a u njegovo vreme formirana je i prelazna vlast koju su kosovski Srbi bojkotovali, a OVK rasformifrana i transformisana u Kosovski zaštitni korpus.

Nakon odlaska sa Kosova, u februaru 2001. za CNN je izjavio da međunarodna zajednica mora da nastavi da podržava kosovske Albance jer su oni žrtve, ali da Kosovo ne bi trebalo da postane nezavisno i da bi "sa demokratijom koja dolazi u Beograd, suštinska autonomija" bila dobar izbor.

U aprilu 2002. u susretu sa generalnim direktorom Uneska Koićirom Macurom predložio je hitne mere za zašitu Dečana, Gračanice i Pećke patrijaršije jer su ta "sveta mesta u opasnosti".

Neuspešno se kandidovao za visokog komesara UN za izbeglice i šefa Svetske zdravstvene organizacije.

Pristalica je humanitarnih intervencija, odnosno akcija na osnovu "prava na mešanje". Podržao je rat u Iraku, sa obrazloženjem "ni rat, ni Sadam", tvrdeći da uplitanje protiv diktatura treba da bude globalno. Ipak, kritikovao je i SAD jer "nisu naučile lekcije iz prošlosti".

Oženjen je poznatom novinarkom tv-kanala France 3 Kristinom Okrent.