Počinju pregovori o Kosovu

Dogovoreno je da će ispred EU u tom procesu jedan od Ahtisarijevih pomoćnika biti austrijski diplomata Štefan Lene. Zvaničnici Evropske unije ponovili su stav da Kosovo ne može da se vrati na status kakav je imalo pre 1999. i da ne može biti podele ni ujedinjenja sa drugim državama i teritorijama. U Brisleu je imenovan i funkcioner EU koji će u pregovorima biti jedan od Ahtisarijevih pomoćnika.

Austrijski diplomata, Štefan Lene, opisivan kao čovek od velikog poverenja Havijera Solane, određen je za prestavnika EU u predstojećim pregovorima o statusu Kosova. Lene je već dugo zadužen za Balkan u timu Havijera Solane i posebno je dobro upućen u situaciju u Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovu. Za njega važi da je bio jedan od glavnih arhitekata Beogradskog sporazuma. Budući da još nije zvanično imenovan, Ahtisari je praktično neformalno prestavio svoje viđenje toka i okvira procesa pregovora o statusu Kosova. Ministri EU su pozvali Beograd i Prištinu da se konstruktivno uključe u proces uključivanja statusa, naglašavajući da i sve manjine, posebno Srbi, treba da u tome imaju ulogu. Još jednom je naglašeno da rešenje statusa ne može biti povratak na situaciju od pre 1999. godine. Svako rešenje koje bi bilo rezultat jednostrane akcije ili upotrebe sile nije prihvatljivo. Ne može biti podele Kosova niti ujedinjenja sa drugim državama i teritorijama. Teritorijalni integritet i unutrašnja stabilnost susednih zemalja moraju u potpunosti biti poštovani. Status Kosova mora da omogući ekonomski i politički razvoj i osigura da Kosovo ne bude vojna i bezbednosna pretnja susedima. Rešenje kosovskog statusa mora da omogući i Beogradu i Prištini napredak ka EU kaže se u saopštenju Saveta ministara EU.

Lavrov u Beogradu

Istovremeno, u Beogradu predstojeći pregovori o Kosovu bili su glavna tema razgovora šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova sa zvaničnicima Srbije i Crne Gore. Lavrov je nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova državne zajednice Vukom Draškovićem, izjavio da za Rusiju nije prihvaljivo nametanje rešenja, već isključivo rešenje postignuto u direktim razgovorima Prištine i Beograda i da je tu važno da Beograd konkretizuje svoje zahteve: „ Rusija se, kao stalni član SB UN i član Kontakt grupe uvek borila, i boriće se i dalje da proces statusnih razgovora ide u potpunom skladu sa Rezolucijom SB 1244 i da se rešenje usmeri u okviru direktnih razgovora Beograda i Prištine.“

Predsednik Srbije Boris Tadić složio se sa šefom ruske diplomatije da se do rešenja kojim bi bili zadovoljni i Srbi i Albanci može doći jedino dijalogom. Tadić je ponovio i svoj stav  da bi nezavisnost Kosova značila pravni presedan, koji destabilizuje čitavu Evropu: „Srbija želi diplomatskim putem da reši problem koji je nastao na Kosovu i Metohiji u prethodnim decenijama. Srbija ne želi da vodi rat, Srbija želi  miroljubivu politiku i politiku koja će obezbediti prosperitet svim građanima i Srbima i Albancima i zaštiti međunarodni interes u čitavom regionu.“

Vuk Drašković kaže da od Rusije očekuje punu podršku predlozima Beograda, i u Kontakt grupi i SB UN, od kojih je izdvojio sprovođenje preporuka Kai Eidea i očuvanje međunarodno priznatih granica: „Ja sam Lavrovu rekao da Srbija nema nikakve ni namere ni želje da vlada albanskom većinom na Kosovu, mi ističemo da je pravo Albanskog naroda da sam organizuje život, ali u to pravo ne može spadati pravo terorisanja, progon, iseljavanje Srba, rušenje crkava i manasgtira niti to pravo može da ruši povelju UN i da menja karakter međunarodno priznatih granica naše države.“

Predsednik Vlade Srbije izjavio je da formula "više od autonomije, manje od nezavisnosti" znači da je Beograd spreman da obezbedi veoma visok stepen, odnosno suštinsku autonomiju za Kosovo. Koštunica je to rekao u razgovoru sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovim, istakavši da oko Kosova "ne sme biti nametnutih rešenja, jer to onda i ne bi bilo nikakvo rešenje" i ukazao da se "samo kroz kompromis i sporazum može doći do trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju". Lavrov je u potpunosti podržao stav da ne sme biti nametnutih rešenja za Kosovo, ukazavši da se paralelno sa razgovorima o budućem statusu mora raditi na ispunjavanju standarda.

Mladenović: Skupština ubrzo o Kosovu

Portparol DSS-a Andreja Mladenović najavio je da će Skupština Srbije "vrlo brzo" održati sednicu posvećenu Platformi za predgovore o statusu Kosova. On je rekao da će se narednih dana predsednik Vlade i predsednik Skupštine Srbije dogovoriti oko datuma održavanja sednice i dodao da očekuje će sednici prisustvovati i poslanici DS-a.

Ekonomska dimenzija pregovora

Na budućim pregovorima o Kosovu ne treba se busati u grudi i pozivati na istoriju jer će međunardona zajednica uvažiti samo ekonomske činjenice, a tu je Srbija u prednosti, napominju pojedini stručnjaci.

U Vladi kažu da će ekonomska pitanja biti podjednako važna kao i politička, ali za sada nema detalja kako će ih tačno zastupati.

Građani Srbije plaćaju 250 miliona dolara godišnje za otplatu stranih kredita koje su koristila kosovska preduzeća. Posle pritisaka prethodne vlade, UNMIK je pristao da se umesto prodaje, kosovske firme daju u najam na 99 godina. Taj model i dalje nije pravo rešenje, jer Srbija još plaća dugove, a nije namirila svoja potraživanja. Bivši ministar privrede Aleksandar Vlahović kaže da se na ovom primeru pokazalo da ekonomske činjenice, a ne pozivanje na istoriju, treba da budu oružje u predstojećim pregovorima o Kosovu: "Treba jasno reći koliko je Srbija uložila u poslednjih 40 godina u Kosovo, koliki je iznos duga koji Srbija isplaćuje, a radi se o kreditima koja su uložena u kosovska preduzeća. Koji je ekonomski interes Srbije, jer to jeste ekonomski interes imajući u vidu rezreve uglja i činjenicu da su najveći poljoprivredni kombinati na Kosovu nastali novcem iz Srbije, pred takvim argumetima teško da neko može da nađe kontraargumente".

Na pitanje kako će delegacija Srbije zastupati ekonomska pitanja tokom pregovora o statusu Kosova od ministra privrede Predraga Bubala stigao je samo uopšten odgovor: "Ovde je nekako dobra stvar što će posredovati međunarodna zajednica jer želimo da verujemo da je u tržišnim ekonomijama izgrađen stav prema svojini, bilo da je pravna bilo da je državna, kao da je najveća svetinja i smatram da će nam to ići na ruku".

Prema mišljenju zamenika predsednika Kordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Milorada Todorovića, tokom budućih pregovora treba voditi računa, pre svega, o tome koji su uslovi za opstanak srpskog stanovništva: "Pokretaje proizvodnje značilo bi zapošljavanje među srpskim stanovništvom u srpskim enklavama s obzirom na to da je njihova nezaposlenost 99 odsto. To je ono oko čega Republika Srbija treba da vodi računa".

Ne postoje precizni podaci kolika je ukupna vrednost imovine na Kosovu. Procenjuje se, recimo, da samo uglja ima dovoljno za narednih 200 godina, dok, poređenja radi, uža Srbija ima rezerve uglja dovoljne za svega 60 godina.

Lavrov razgovarao sa Rugovom

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je, posle sastanka sa predsednikom Kosova Ibrahim Rugovom, da Rusija podržava dijalog izmedju Prištine i Beograda o budućem statusu Kosova.

Lavrov je istakao da je predsedniku Kosova Ibrahimu Rugovi preneo da je stav Rusije o rešavanju statusa Kosova, stav Kontakt grupe. "Mi smo se saglasili sa rukovodećim principima za proces statusa. Te principe će primenjivati i gospodin Ahtisari", rekao je Lavrov, ističući kako izmedju Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN postoji konsenzus da pregovori o statusu treba da idu uporedo sa ostvarivanjem standarda. 

Ruski šef diplomatije je rekao da ocenjuje da će rukovodeći principi koje je utvrdila medjunarodna zajednica pomoći Prištini i Beogradu da se saglase oko rezultata koji je prihvatljiv za obe strane.

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova je pozdravio otvaranje Ruske kancelarije u Prištini i istakao da je ruskog ministra spoljnih poslova upoznao sa progresom koji je postignut na Kosovu i pripremama za razgovore o budućnosti Kosova. "Ja insistiram na direktnom priznavanju nezavisnosti i ono će smiriti ovaj deo Evrope", rekao je Rugova ističući kako će Kosovo ponuditi sve garancije za manjine koje žive na Kosovu.

Nakon Prištine, Lavrov je otputovao u Podgoricu.