Napredovanje ka Bagdadu

Američko-britanske snage i dalje napreduju ka Bagdadu, ali ih usporavaju snažne peščane oluje. Paralelno s napredovanjem pešadije i oklopnih jedinica, vazdušne snage gotovo neprestano bombarduju Bagdad. Centralna komanda američkog napada na Irak saopštila je da bi do utorka uveče avijacija trebalo da obavi 1.400 borbenih letova u cilju uništavanja iračke Republikanske garde, koja obezbeđuje put prema glavnoj bazi predsednika Sadama Huseina u okolini Bagdada. Američki marinci u utorak su prešli reku Eufrat, posle žestokih uličnih borbi u gradu Nasirija, na jugu Iraka, i tako otvarili nov put za napredovanje ka iračkoj prestonici.

Velike borbe, pre svega tenkovske, vode se oko Basre, drugog po veličini grada u Iraku. Izveštači javljaju da se od utorka uveče iz grada čuje pucnjava i pretpostavljaju da irački vojnici pucaju na civile koji su se pobunili protiv režima Sadama Huseina. Međutim, irački ministar za informisanje Muhamed Saed Sahaf demantovao je te tvrdnje. Britanska komanda proglasila je Basru legitimnim vojnim ciljem, pošto su u nju ušle iračke tenkovske jedinice. To je za konferenciji za novinare izjavio britanski vojni portparol, pukovnik Kris Bernard. On je rekao da se u Basri nalazi oko 1.000 pripadnika vojnog krila vladajuće partije BAAS koji su obučeni u civilna odela i lako naoružani. "Operišemo tako što koristimo taktičke prilike kako se ukažu. U utorak ujutro smo poslali jednu jedinicu u predgrađe Basre, koja je ušla u štab partije BAAS, zarobila jednog zvaničnika, ubila još 20-ak naoružanih pripadnika i povukla se bez žrtava. Ne pucamo ka centru grada da ne bi bilo civilnih žrtava, iako na naše jedinice pucaju iz pravca grada. Deo naše strategije je da odsečemo regularnu vojsku od paravojnih snaga partije BAAS i napravimo tampon-zonu između njih i naroda", rekao je Bernard.

On je naveo i da je strateška luka Um Kasr na jugu zemlje bezbedna i stavljena pod kontrolu. Komandant 5. Korpusa američke vojske, major Kenet Preston, rekao je da je vojska u poslednja dva dana ubila oko 500 Iračana u južnom delu zemlje.

Američki general Ričard Majers izjavio je da najteži okršaji tek predstoje, ali da se za sada sve odvija prema planovima vojnih stratega. Majers je ocenio da će irački otpor biti sve žešći kako se koalicione snage budu približavale Bagdadu. I američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld potrudio se da umanji očekivanja da će rat brzo biti gotov. On je rekao da je svakako početak rata bliži nego njegov kraj i da bi vojna kampanja mogla da postane još opasnija. O stanju na terenu za B92 govori snimatelj agencije Rojters Feđa Grulović, koji se nalazi u luci Um Kasr. "Vatra nije ni počela. Oni nisu uspeli da dođu ni do predgrađa Basre. U pitanju su sela koja se nalaze oko Basre koja ne mogu ni da zaobiđu. U toku je operacija opkoljavanja Basre. Neke iračke snage se predaju, oni koji su umorni, izgladneli, izgleda da je veliki problem s vodom. Bukvalno vas sreću ljudi na ulici, kucaju na prozore, traže vodu, hranu, bilo šta. Jako je ozbiljna humanitrna situacija".

Američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld izjavio je da su savezničke snage do sada zarobile 3.500 iračkih vojnika, a portparol vojne baze Ležen Kejt Van den Boš potvrdila je da je u sukobima sa iračkim snagama kod Nasirije poginulo 10 američkih vojnika iz te baze.

Američki predsednik Džordž Buš zatražio je od Kongresa da odobri blizu 75 milijardi dolara kako bi isplatio troškove rata. Prema izvorima iz Kongresa, Buš očekuje da će za obaranje Sadamovog režima biti potrebno još mesec dana. A sudeći po izveštajima koji stižu iz Bagdada, predstavnici režima ne pokazuju znake oslabljenosti. Zvanični Bagdad u utorak je zatražio podršku arapskih zemalja, apelujući da prekinu proizvodnju nafte kojom se snabdeva ratna mašinerija agresora. Sadam Husein je pozvao iračka plemena da se pridruže borbi protiv agresora i da ne čekaju na naređenja vojske.

Šef turske diplomatije Abdulah Gul rekao je da njegova zemlja planira da pošalje svoje trupe 20 kilometara u dubinu iračke teritorije, ali je naglasio da bi do toga došlo jedino u kriznoj sitaciji. U ekskluzinom intervjuu za Asošijeted pres Gul je rekao da se Turska odlučila na taj potez kako bi sprečila eventualnu navalu iračkih izbeglica. Posle Zalivskog rata 1991. na stotine hiljada iračkih Kurda je preplavilo Tursku, što je izazvalo humanitarnu katastrofu u toj zemlji.