Uhapšen Jovica Stefanović Nini

Oni se sumnjiče da su zloupotrebom službenog položaja na štetu "Jugoremedije" Stefanoviću pribavili korist od oko 7,5 miliona evra.

Stefanović, koji je vlasnik preduzeća "Jaka 80" iz Makedonije, preko firme MD "Nini" iz Niša 2002. na javnoj aukciji od Agencije za privatizaciju kupio je 42 odsto akcija zrenjaninske fabrike iz državnog portfelja.

MUP je saopštip da je u nastavku akcije na rasvetljavanju zloupotreba u postupku 24 sporne privatizacije uhapšeni bivši vlasnik "Jugoremedije", bivši direktor u tom preduzeću i direktorka firme "Nini" iz Niša.

Kako se navodi u saopštenju, njih su uhapsili pripadnici radne grupe Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, zbog postojanja sumnje da su zloupotrebili službeni položaj.

Osumnjičeni su od marta 2006. godine do februara 2007. godine uvećavali fakture za nabavku sirovina za proizvodnju lekova "Jugoremedije" od preduzeća "Jaka 80" iz Radoviša koje je tu istu sirovinu poreklom iz Indije nabavilo po 70 puta nižoj ceni od prodajne.

Na osnovu tako uvećanih faktura osumnjičeni su pribavili imovinsku korist preduzeću "Jaka 80" u ukupnom iznosu od 396.414.220,40 dinara, a na štetu "Jugoremedija".

Takodje, na isti način preduzeće "Nini" je nabavljalo sirovinu od inostranih dobavljača iz Indije, Nemačke i Italije po 50 puta nižoj ceni od prodajne preduzeću "Jugoremedija". Na osnovu tako uvećanih faktura pribavljena je imovinska korist preduzeću "Nini" čiji je u iznosu od 176.815.273,78 dinara, a na štetu "Jugoremedije".

Na ovaj način uvećevanjem faktura pribavljena je ukupna korist preduzećima "Nini" i "Jaka 80" u ukupnom iznosu od 590 miliona dinara (oko 7,5 miliona evra) a na štetu "Jugoremedije", piše u saopštenju.

Iako je 2006. sud poništio dokapiltalizaciju, sve do marta naredne godine Stefanović je upravljao "Jugoremedijom".

Inače, Stefanović je poznat i iz afere o privatizaciji "Srboleka" 2005, a zbog sumnje da je oštetio tu farmaceutsku kompaniju za više od pet miliona evra uhapšen je 2010. godine, ali ubrzo pušten.

Podsetimo, privatizacija "Jugoremedije" i "Srboleka" spadaju u sporne 24 privatizacije kojima se poslednjih meseci bave novooformljene radne grupe Uprave kriminalističke policije.

U serijalu "Državna pljačka države", ekipa Insajdera se bavila načinima na koje je tokom sankcija iznošen novac iz Srbije, i posle vraćan kroz postupak privatizacija. Jedan od primera toga kako je novac otišao na Kipar i posle se vratio kroz privatizaciju jeste firma Jugoremedija, koju je kupio Jovica Stefanović Nini 2002.

Vučić: Biće i većih hapšenja od "Jugoremedije"

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će u narednih nedelju dana biti još većih predmeta nego što je Jugoremedija, jer se nastavlja rad i po drugim korupcionaškim predmetima, a ne samo kada je u pitanju ta kompanija.

Podsetivši da je "Jugoremedija" jedna od 24 sporne privatizacije Vučić je novinarima u parlamentu rekao da se država ponaša odgovorno i da svakog dana radi težak posao u borbi protiv korupcije.

On je dodao da su zbog toga izloženi sudu javnosti i da su ljudi koji se neposredno bave time izloženi raznim drugim pritiscima i opasnostima.

"Država radi svoj posao. U ovoj zemlji će se poštovati zakon bez obzira ko je na vlasti", poručio je Vučić.

Ko je Jovica Stefanović Nini

Insert iz emisije Insajder

Stefanović je osamdesetih otvorio malu nišku firmu "Nini". Zbog veza sa Smiljkom Kostićem, tadašnjim direktorom Duvanske industrije Niš, bio je jedan od ekskluzivnih distributera cigareta niške fabrike.

U vreme sankcija na crno je preprodavao lekove slovenačke firme "Krka" privatnim vlasnicima apoteka u Nišu. 1998, posle afere s fabrikom DIN i hapšenja Smiljka Kostića, Jovica Stefanović je napustio zemlju.

Osumnjičen je za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi od oko dva miliona dinara izvršenih tokom poslovanja s Duvanskom industrijom Niš i Srpskom komercijalnom bankom i drugim bankama i firmama u gradu.

U Srbiju i Niš vratio se 2003. pošto mu je Okružno tužilaštvo iz Niša ukinulo pritvor i nacionalnu poternicu koja je bila raspisana za njim zbog pomenutih krivičnih dela. Položio je kauciju od 250.000 evra.

I Jovici Stefanoviću krenulo je dobro tek posle 5. oktobra i pada Miloševića. Za veoma kratko vreme uspeo je da od gazde male niške firme "Nini" postane vlasnik poslovne imperije koja danas ima više srpskih preduzeća.

Špekulacijama na berzi, u nekim slučajevima koristeći akcije "Jugoremedije", kasnije je postao većinski vlasnik "Medele" iz Vrbasa, "Elida" iz Gadžinog Hana, "Elinda" iz Valjeva, "Luksola" iz Zrenjanina, "Žitoprometa" iz Niša, "Vetproma" iz Novog Sada, Pivare Niš, "Srboleka" iz Beograda i "Prosvete" iz Niša. Vlasnik je i 15 odsto kapitala banke AIK.

Odlukom Višeg trgovinskog suda dokapitalizacija "Jugoremedije" je poništena, malim akcionarima je vraćeno 58 odsto vlasništva, a državi 42 odsto. Gubitkom "Jugoremedije" Stefanović je izgubio vlasništvo u firmi "Luksol", dok je vrbaska "Medela" još pod sporom, jer je u međuvremenu pokušao da je preuzme van berze.

Početkom avgusta ove godine policija je privela četvoro osumnjičenih da su finansijskim malverzacijama oštetili "Jugoremediju“ za 600.000 evra. Inače, ta fabrika već dugo propada, a u julu ove godine je uspela da izbegne likvidaciju.

U aprilu su manjinski akcionari "Luksol farmacije" i "Pan farme" predali tužbu republičkom javnom pravobraniocu i zatražili naknadu štete u iznosu od 111,15 miliona evra koju su oni, kao vlasnici sa udelom u toj fabrici lekova, pretrpeli usled sporne privatizacije.

Tender za prodaju "Jugoremedije" je raspisan u februaru 2011, a do isteka roka za otkup 92,87 odsto kapitala zrenjaninske Fabrike lekova nije se javio nijedan kupac.

Jovica Stefanović Nini je poznat iz afere o privatizaciji "Srboleka". Kompanija Srbolek je privatizovana 2005. Savet za borbu protiv korupcije je tokom 2010. Vladi dostavio izveštaj o privatizaciji Srboleka u kom navodi da je Jovica Stefanović Nini nezakonito stekao akcije preduzeća.

Nakon toga je usledilo i njegovo hapšenje u novembru 2010, zbog sumnje da je oštetio ovu farmaceutsku kompaniju za više od pet miliona evra.

Privatizacija "Jugoremedije" i Srboleka se navode kao neke od spornih 24 privatizacija.