Pakistan i Iran ne beže od zategnutih odnosa

Na prvi pogled, Iran i Pakistan imaju mnogo toga zajedničkog. Dve susedne muslimanske države sa dugom granicom, obe obeležene međunarodnom izolacijom i složenim odnosima sa Zapadom. U teoriji, takve okolnosti trebalo bi da podstaknu blisko partnerstvo. U praksi, međutim, odnosi Teherana i Islamabada su hladni, opterećeni nepoverenjem i povremenim krizama.

Paradoks njihovog odnosa posebno dolazi do izražaja sa razvojem nedavnih događaja. Dok Pakistan danas pokušava da igra ulogu posrednika između Irana i Sjedinjenih Država i domaćin je mirovnih pregovora, istovremeno izbegava svako dublje strateško svrstavanje uz svog zapadnog suseda.

Njihova gotovo hiljadu kilometara duga granica prolazi kroz Balučistan, koji je jedno od najređe naseljenih i politički marginalizovanih područja obe zemlje, te je često služio i kao most i kao prepreka u odnosima dve države. Stanovništvo Balučistana, podeljeno granicama iz kolonijalnog doba, deli kulturne i jezičke veze, ali i dugogodišnje nezadovoljstvo prema centralnim vladama koje smatra izrabljivačkim ili ravnodušnim.

• Pregovori će se održati? Tramp besan: "Krvožedni Iran..."; Pakistan pozvao na produženje primirja FOTO/VIDEO

Decenijama su ti uslovi podsticali pobune. Šiitski Iran se bori sa sunitskim militantnim grupama kao što je Jaish al-Adl, a sunitski Pakistan se sukobljava sa Oslobodilačkom vojskom Baluča (BLA), koja sve intenzivnije cilja cevovode, bezbednosne snage i infrastrukturu od početka 2025. godine.

Obe strane optužuju onu drugu za pružanje utočišta militantima, ali nikada nije došlo do otvorenog sukoba sve do januara 2024. godine, kada je Iran pokrenuo raketne i dron napade unutar Pakistana nakon napada u Rasku, u kojem je ubijeno jedanaest iranskih bezbednosnih zvaničnika, a Pakistan je odgovorio istom merom. Napetosti su se brzo smanjile nakon diplomatskih kontakata, ali je gorak ukus ostao na obe strane.

Osim bezbednosti, ekološki pritisci i sve veća potreba za vodom pod uticajem klimatskih promena sve više postaju izvor napetosti. Iako nijedna velika reka ne teče direktno uz iransko-pakistansku granicu, iranska istočna pokrajina Sistan i Balučistan u velikoj meri zavisi od protoka avganistanske reke Helmand, zbog čega su se Iran i Avganistan sukobili 2023. godine. Pakistan je takođe imao ekološke sporove sa Indijom oko rečnog sistema Ind.

• I oni okreću leđa Trampu

"Za Iran i Pakistan, ovi pritisci stvaraju podsticaje za saradnju ne samo bilateralno već i trilateralno sa Avganistanom u vezi sa deljenjem vode, upravljanjem životnom sredinom i prilagođavanjem klimatskim promenama. Ipak, političko nepoverenje – posebno prema talibanima – i nedostatak snažnih regionalnih institucija otežavaju takvu saradnju", rekao je Džon Kalabreze, profesor međunarodnih odnosa na američkom univerzitetu u Vašingtonu.

Iransko-pakistanske ekonomske veze imaju značajan potencijal, ali je ostvarena vrednost trgovine mala. Ekonomskim odnosima dominira iranski izvoz električne energije i naftnih derivata u Pakistan, koji pati od hroničnog nedostatka energije.

"Glavni razlog slabih odnosa su američke sankcije Iranu, koje su obeshrabrile pakistanske banke i kompanije da se dublje angažuju. Drugi razlog je sama geografija trgovine, jer prekogranična trgovina u Balučistanu često zaobilazi formalne rute i oslanja se na krijumčarske mreže", naveo je Kalabreze.

• Tramp se obratio Iranu: "Molim vas, nemojte im nauditi"

Ekonomske i diplomatske veze dve države planirale su da se učvrste izgradnjom gasovoda Iran–Pakistan, ali je Pakistan bio uzdržan zbog straha od sekundarnih američkih sankcija. Iran je završio svoj deo, dok je Pakistan više puta odlagao svoj, navodeći finansijske i političke rizike. Teheran je podneo međunarodnu arbitražnu tužbu zbog kašnjenja projekta, tražeći 18 milijardi dolara odštete.

Promenu u odnosima mogao bi da podstakne rat između Irana i SAD-a, kao i pakistansko posredovanje u sukobu. Pod pretpostavkom da se, uprkos trenutnom stavu Irana, postigne sporazum koji pokreće proces normalizacije između SAD-a i Irana, posledice po odnose Irana i Pakistana bile bi istorijske.

Ako obe zemlje uspeju da izgrade minimalni nivo poverenja i ako SAD krenu ka ukidanju sankcija, to bi moglo da otvori prostor za konačnu realizaciju dugo odlaganih projekata poput gasovoda Iran–Pakistan i za poboljšanje odnosa između dve države.