Šta su SAD zapravo postigle u Iranu i po koju cenu?

Od samog početka, brifinge za novinare u Pentagonu vodio je američki ministar odbrane Pit Hegset, bivši major Nacionalne garde i nekadašnji komentator Foks Njuza, koji je na konferencijama za medije hvalisavo predstavljao američku vojnu nadmoć, piše BBC.

Hegset je u sredu izjavio da su SAD ostvarile "veliku vojnu pobedu", dok je na jednom od prethodnih brifinga rekao da su američke snage "ceo dan s neba sejale smrt i uništenje". Ipak, utvrđivanje stvarne slike o napretku rata i ceni koju su SAD platile zahteva dublju analizu. Dok je na snazi nesigurno primirje koje je već na iskušenju, postavlja se pitanje šta su Sjedinjene Države postigle i po koju cenu?

Skroman napredak po pitanju nuklearnog programa

Glavni ratni cilj predsednika SAD Donalda Trampa bio je da onemogući Iranu razvoj nuklearnog oružja, što je Teheran oduvek poricao da planira. To je ujedno bio i dugogodišnji cilj diplomatije pod vođstvom SAD-a. Tramp je, međutim, smatrao da je globalni nuklearni sporazum s Iranom iz 2015. godine, poznat kao JCPOA, bio preslab. Tokom svog prvog mandata povukao je SAD iz sporazuma ponovnim uvođenjem sankcija Iranu, koji se do tada pridržavao odredbi. Time je odabrao silu umesto diplomatije, što je kasnije potvrdio i ubistvom generala Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija, uspostavivši obrazac u kojem je kolebao između diplomatskog angažmana i vojne akcije. Taj obrazac je kulminirao sadašnjim ratom.

• Republikanci blokirali demokrate: Tramp i dalje može vojno da deluje u Iranu
• NATO spreman za misiju u Ormuskom moreuzu

Međutim, dok nesigurno primirje traje, malo je dokaza o bilo kakvom značajnom uspehu Trampove administracije po nuklearnom pitanju. Prošlog juna Tramp je izjavio da su iranski nuklearni kapaciteti već "uništeni" bombardovanjem postrojenja u Isfahanu, Fordou i Natancu. No, nakon dodatnih pet nedelja rata, veruje se da Iran i dalje poseduje zalihe obogaćenog uranijuma blizu nivoa potrebnog za oružje, pohranjene u plinskim bocama ispod ruševina.

U trećoj nedelji rata, Rafael Grosi, čelnik Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), izjavio je da u krajnjoj liniji ne može biti vojnog rešenja za iranske nuklearne ambicije. Tramp je najavio da će SAD sada raditi "s Iranom" na "iskopavanju i uklanjanju sve duboko zakopane... nuklearne prašine". No, Teheran ostaje prkosan, a to će pitanje biti ključno u predstojećim pregovorima u Islamabadu. Verovatno je da bi Teheran, sa još nepoverljivijim vođstvom na vlasti, sada mogao postati još odlučniji u nameri da se domogne nuklearnog oružja kako bi odvratio buduće američke napade.

Udar na iranski arsenal i vođstvo

Kada je Tramp objavio rat u videu na društvenim mrežama sa svog imanja Mar-a-Lago, njegovi ciljevi uključivali su i promenu režima – pozvao je Irance da preuzmu vlast nakon što prestane američko-izraelsko bombardovanje. U roku od nekoliko dana zahtevao je "bezuslovnu predaju" režima, do koje nije došlo. Iako je Izrael ubio visoke zvaničnike, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, nasledio ga je njegov sin Modžtaba.

Tramp je rekao da je novo vođstvo "manje radikalizovano i daleko inteligentnije" od svojih prethodnika. Nadao se da će ponoviti ishod napada na Venecuelu, gde su njegove snage otele predsednika Nikolasa Madura i zatvorile ga u Njujorku, ostavivši vođstvo u Karakasu podložnim volji Vašingtona. Za sada nema naznaka da se sličan scenario odvija u Teheranu.

Što se tiče iranskog arsenala, najviši Trampovi zvaničnici tvrde da su SAD uništile njegove konvencionalne kapacitete, uključujući projektile, lansere, bespilotne letelice, fabrike oružja i mornaricu. Međutim, tu tvrdnju dovode u pitanje procurele obaveštajne procene koje sugerišu da Iran zapravo i dalje poseduje otprilike polovinu svog predratnog arsenala. BBC nije uspeo nezavisno da proveri nijednu od ovih tvrdnji.

Visoka cena rata

Ciljevi Trampove administracije menjali su se od početka rata, a američko-izraelski cilj promene režima nije ostvaren. Poginulo je trinaest američkih vojnika, a stotine su ranjene. Zalihe municije, uključujući veliki broj projektila Tomahavk, navodno su se brzo trošile, a procenjeni trošak rata iznosi više od milijardu dolara dnevno. Američki zvaničnici, s druge strane, tvrde da su vazdušnu kampanju završili pre roka zahvaljujući superiornoj vojnoj veštini i tehnologiji, što je prisililo Iran na kapitulaciju.

Kod kuće je Tramp platio političku cenu. Ankete su dosledno pokazivale da rat odobrava manjina Amerikanaca. Iako je podrška u Kongresu uglavnom pratila stranačke linije, početkom nedelje neki republikanci su se otvoreno usprotivili njegovoj pretnji na društvenim mrežama da će uništiti celu civilizaciju. Tokom rata, uticajne figure njegovog pokreta MAGA, poput novinara Takera Karlsona, oštro su se razišle s njim. U nedelju je Mardžori Tejlor Grin, nekada jedna od njegovih najvećih pristalica, rekla: "Ovo ne čini Ameriku ponovo velikom, ovo je zlo." Ove pukotine unutar Trampovog pokreta ne pokazuju znake zaceljivanja.

Demokrate su, s druge strane, bile ogorčene kako Trampovim sve divljijim pretnjama, tako i njegovim uvredama upućenim američkim saveznicima. Zatražili su od administracije odgovore na pitanja da li je američki projektil odgovoran za napad na školu u gradu Minabu prvog dana rata, u kojem je poginulo najmanje 168 ljudi, uključujući 110 dece. Ako se to potvrdi, bio bi to jedan od najgorih slučajeva civilnih žrtava u američkim napadima na Bliskom istoku u poslednjoj generaciji. Pentagon je saopštio da istražuje slučaj, ali ni gotovo šest nedelja kasnije nije objavio nikakve nalaze.

Ovog nedelje nekoliko poslanika pozvalo je Trampov kabinet da se pozove na 25. amandman kako bi mu oduzeo ovlašćenja. Administracija tvrdi da su Trampove pretnje prisilile Iran na povlačenje, a njegova sekretarka za štampu Kerolajn Levit izjavila je: "Nikada ne potcenjujte sposobnost predsednika Trampa da uspešno promoviše američke interese i posreduje u miru."

Jasnije mišljenje o tome mogli bi dati Amerikanci na izborima u novembru. Globalne ekonomske posledice zatvaranja Ormuskog moreuza već su dovele do viših cena benzina i dizela za Amerikance. To će se odraziti i na cene u prodavnicama, a predviđa se da će bes zbog rastućih troškova ovogodišnje međuizbore učiniti neprijatnim za Trampovu stranku.

Rat bi situaciju mogao dodatno da pogorša i potencijalno košta republikance kontrole nad Predstavničkim domom, a možda i Senatom. Za Republikansku stranku to bi bila visoka cena. Tramp je morao da se nosi sa nadolazećom ekonomskom krizom dok je Iran odgovarao gerilskom taktikom na konvencionalni vazdušni rat. Njegov ratni cilj postala je potreba za ponovnim otvaranjem moreuza koji je bio otvoren kada je rat započeo.

Odnosi sa saveznicima na testu

Dok je Iran preuzimao kontrolu nad Ormuskim moreuzom, Tramp je više puta menjao stav o tome kako odgovoriti. Prvo je tražio pomoć saveznika, zatim je tvrdio da mu njihova pomoć ne treba, da bi ih ponovo pozvao u pomoć i na kraju dugogodišnje saveznike nazvao "kukavicama" jer se nisu uključili.

Već narušena kohezija NATO-a, dodatno produbljena Trampovim planovima za Grenland, dodatno je pogoršana ratom u Iranu. Tramp je obnovio napade na savez, koji je izbegao formalno sudelovanje. Nakon sastanka u Beloj kući, glavni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da je razgovor bio "vrlo iskren".

Predsednik možda veruje da će nadmoćna američka vojna superiornost dugoročno zaštititi ulogu Amerike kao supersile. No, evropske nacije već traže načine kako da smanje rizik od onoga što smatraju sada nepredvidivim i nepouzdanim zaštitnikom.

To je potencijalni ekonomski i strateški dobitak za Kinu, što izaziva zaprepašćenje među Trampovim kritičarima u Vašingtonu. Pravi troškovi ovog rata tek treba da se izračunaju, a ako ovo primirje ili krhki pregovori propadnu, mogli bi postati daleko veći.