Rat u Iranu menja globalnu politiku; Zašto Evropa okreće leđa Trampu?

Tramp je pozvao Evropu da pošalje brodove i vojne snage kako bi pomogli u deblokadi ovog važnog pomorskog prolaza, ali evropski zvaničnici imaju čitav niz razloga, javnih i prećutnih, zbog kojih to odbijaju.

Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su prve napade na Iran krajem prošlog meseca, bez ikakvih konsultacija sa evropskim saveznicima. Za razliku od rata u Iraku pre dve decenije, nije bilo pokušaja formiranja "Koalicije voljnih" niti stvaranja međunarodnog opravdanja za vojnu akciju.

Tokom prvih nedelja sukoba činilo se da Tramp od Evrope traži samo korišćenje vojnih baza. Nemačka je odmah pristala, Velika Britanija uz oklevanje i ne u potpunosti, dok je Španija odbila.

• Iran ispalio "čudovište"; Po prvi put je upotrebljena strahovita raketa – evo šta sve može FOTO/VIDEO
• Zelenski i Netanjahu prave savez? "On ima ono što meni treba"
• Tramp kipti od besa, Evropa mu okrenula leđa

Međutim, nakon što su iranski napadi u Ormuskom moreuzu izazvali nagli rast cena nafte, Tramp je zatražio znatno veću pomoć, ne nudeći pritom nikakav jasan plan, rok za završetak sukoba niti međunarodno pravno pokriće.

"Sjedinjene Države i Izrael nisu se sa nama konsultovale pre ovog rata. O Iranu nikada nije doneta zajednička odluka. Zato se uopšte ne postavlja pitanje nemačkog vojnog doprinosa. Nećemo učestvovati", izjavio je nemački kancelar Fridrih Merc.

To nije zadatak NATO-a

Predsednik Tramp pozvao se na transatlantski savez, koji obavezuje članice da pomognu Americi u slučaju napada, kritikujući evropske saveznike zbog neodazivanja.

"Četrdeset godina vas štitimo, a vi ne želite da učestvujete", rekao je.

Evropski zvaničnici uzvraćaju da NATO ne funkcioniše na taj način. Savez se tradicionalno ne uključuje u sukobe na Bliskom istoku niti u preventivne napade svojih članica. Obaveze iz Člana 5 odnose se isključivo na zajedničku odbranu u slučaju napada na neku članicu, a aktivirane su samo jednom – posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Kancelar Merc je naglasio da je NATO "odbrambeni savez", dok je generalni sekretar Mark Rute izjavio da "NATO kao organizacija nije uključen", ali da saveznici pružaju podršku.

Sumnje u uspeh operacije

Plovidba kroz Ormuski moreuz izuzetno je rizična, jer čak i jedan naoružani iranski čamac može onesposobiti tanker. Američka mornarica sama nije uspela da ukloni tu pretnju, a pojedini evropski lideri smatraju da ni njihove snage ne bi značajno promenile situaciju.

Rast globalnih cena nafte, izazvan iranskim delovanjem, pogađa potrošače širom Evrope i SAD, a evropski lideri žele da ih što pre obore – što je i Trampov interes.

U neformalnim razgovorima evropski zvaničnici navode da na Trampove odluke snažno utiču finansijska tržišta i američko javno mnjenje. Blokada Ormuskog moreuza pogađa oba faktora.

Tramp, kako ocenjuju, ne želi da uđe u izbore sa visokim cenama goriva za koje bi birači krivili njegov rat. Upravo to bi mogao biti ključni adut Evrope da ga ubedi da što pre okonča sukob, pre nego što se pretvori u najgori scenario – ekonomski razoreni i politički nestabilan Iran koji bi mogao pokrenuti novi talas izbeglica ka Evropi.