Mir u Ukrajini već u martu? Pregovori u toku, ali – postoji jedan problem

Prema okviru o kojem razgovaraju američki i ukrajinski pregovarači, svaki eventualni sporazum bio bi upućen na referendum ukrajinskim biračima, koji bi se održao istovremeno sa parlamentarnim i predsedničkim izborima, rekla su za Rojters pet izvora, koji su tražili anonimnost zbog osetljivosti razgovora.

Američki pregovarački tim – koji predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner – poručio je ukrajinskoj strani na nedavnim sastancima u Abu Dabiju i Majamiju da bi bilo najbolje da se takvo glasanje održi što pre, rekla su tri izvora.

Američki pregovarači naveli su da će se Tramp, kako se budu približavali kongresni izbori u novembru, verovatno sve više fokusirati na unutrašnju politiku, što znači da će najviši američki zvaničnici imati manje vremena i političkog kapitala za zaključenje mirovnog sporazuma, rekla su dva izvora.

Druga runda pregovora uz posredovanje Sjedinjenih Država završena je u četvrtak u Abu Dabiju oslobađanjem 314 ratnih zarobljenika i dogovorom da se razgovori uskoro nastave. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da bi naredni trilateralni sastanak trebalo uskoro da bude održan u Sjedinjenim Državama.

Razmatra se glasanje u maju

Dva izvora navode da su američki i ukrajinski zvaničnici razgovarali o mogućnosti da se nacionalni izbori i referendum održe u maju.

Međutim, više izvora koji imaju uvid u pregovore opisalo je vremenski okvir koji predlažu Sjedinjene Države kao nerealističan.

Ukrajinske izborne vlasti procenjuju da bi, u sadašnjim uslovima, za organizaciju izbora bilo potrebno oko šest meseci.

"Amerikanci žure", rekao je jedan izvor upoznat sa razgovorima, dodajući da bi glasanje moglo da se organizuje i za manje od šest meseci, ali da bi to i dalje zahtevalo značajno vreme.

Organizovanje takvih izbora zahtevalo bi izmene zakona, jer je održavanje izbora i referenduma u Ukrajini zabranjeno tokom vanrednog, odnosno ratnog stanja. Takođe bi predstavljalo veliki finansijski trošak.

Isai Hernández / Panthermedia / Profimedia

Ukrajina insistira na prekidu vatre tokom cele izborne kampanje, kako bi se zaštitio integritet referenduma, a jedan od izvora navodi da Kijev podseća da Kremlj ima istoriju kršenja dogovorenih primirja.

"Stav Kijeva je da se ništa ne može dogovoriti dok ne budu uspostavljene bezbednosne garancije za Ukrajinu od strane Sjedinjenih Država i partnera", rekao je izvor.

Bela kuća je odbila da komentariše. Kancelarija ukrajinskog predsednika i ruska ambasada u Vašingtonu nisu odmah odgovorile na upite za komentar.

Skepticizam prema rokovima za mir

I dok je Ukrajina u pregovore poslala visoke političke predstavnike, uključujući šefa kabineta predsednika i lidera predsedničke poslaničke grupe u parlamentu, ruski pregovarački tim je pretežno vojni i predvodi ga šef vojne obaveštajne službe GRU, admiral Igor Kostjukov.

Zamenik Igora Kostjukova, general-potpukovnik Vladimir Aleksejev, ranjen je u petak u Moskvi kada je na njega pucao nepoznati napadač. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov optužio je Ukrajinu da stoji iza napada, tvrdeći da je cilj bio da se sabotiraju mirovni pregovori.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha rekao je Rojtersu da Kijev nema nikakve veze sa tim napadom.

Lev Radin/ZUMA / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Jedan ukrajinski zvaničnik rekao je da je Zelenski otvoren za ideju održavanja izbora u skoroj budućnosti, što se, kako navodi, više puta pojavljivalo kao zahtev Sjedinjenih Država otkako je Tramp stupio na dužnost u januaru 2025. godine.

Zelenski, čija je podrška opala od početka ruske invazije punog obima 2022. godine, ali je i dalje iznad 50 odsto, uveren je da bi pobedio na izborima, rekao je taj zvaničnik.

Najveća prepreka brzom postizanju mira jeste nejasna sudbina istočne ukrajinske regije Donbas, navodi više izvora.

Rusija zahteva da, u okviru bilo kakvog mirovnog sporazuma, dobije kontrolu nad celokupnim Donbasom, iako Kijev i dalje kontroliše više od 2.000 kvadratnih milja (oko 5.180 kvadratnih kilometara) te teritorije. Ukrajina taj zahtev smatra neprihvatljivim, ali su zvaničnici u Kijevu izrazili spremnost da razmotre "kreativna rešenja", poput demilitarizovane zone ili zone slobodne trgovine.

"I dalje nema nikakvog napretka po pitanju teritorije", rekao je izvor upoznat sa pregovorima.

Poseban kamen spoticanja predstavlja i sudbina nuklearne elektrane Zaporožje – najveće nuklearne elektrane u Evropi – koja se nalazi na teritoriji pod ruskom okupacijom.

Jedan izvor navodi da se Rusija usprotivila američkom predlogu prema kojem bi Sjedinjene Države preuzele upravljanje elektranom i distribuirale električnu energiju i Rusiji i Ukrajini. Moskva insistira da ona kontroliše elektranu, uz ponudu da Ukrajini isporučuje struju po nižoj ceni – što je za Kijev neprihvatljivo.

Čak i ako bi ta pitanja bila rešena, ukrajinski birači bi na referendumu mogli da odbiju bilo kakve teritorijalne ustupke.

Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto teritorije Ukrajine, uključujući Krim i delove Donbasa zauzete pre invazije 2022. godine. Analitičari procenjuju da je Rusija od početka 2023. godine zauzela dodatnih oko 1,3 odsto ukrajinske teritorije.

Iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina Ukrajinaca i dalje protivi teritorijalnim ustupcima čak i u zamenu za zapadne bezbednosne garancije protiv buduće ruske agresije, taj procenat se tokom prošle godine blago smanjio.