Skriveni bilans rata: Gubici se mere stotinama hiljada

Mediji navode da su stvarni gubici verovatno znatno veći nego što se može utvrditi na osnovu otvorenih izvora.

Vojni stručnjaci procenjuju da analiza ruskih grobalja, ratnih spomenika i čitulja može obuhvatiti tek između 45 i 65 odsto stvarnog broja žrtava. BBC navodi da se na ratištima i dalje nalaze tela velikog broja vojnika poginulih poslednjih meseci, jer njihovo izvlačenje predstavlja veliki rizik za preživele saborce.

Zbog toga se procenjuje da se stvarni broj poginulih vojnika na ruskoj strani kreće između 267.000 i 385.500 ljudi.

• Rampa za Moskvu; "Zabranjen vam je ulazak u Evropu"
• Moskva zagrmela: NATO ne, SAD da

Ova cifra bila bi još veća ako bi se u obzir uzeli i poginuli pripadnici proruskih formacija iz separatističkih oblasti na istoku Ukrajine, koje je Moskva najpre podržavala, a potom i pripojila Rusiji.

Ukrajina se već četvrtu godinu brani od sveobuhvatne ruske vojne agresije. Moskva svoje vojne gubitke uglavnom ne objavljuje, dok Kijev to čini retko.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je pre nekoliko dana da je od početka ruske invazije u februaru 2022. godine poginulo oko 55.000 ukrajinskih vojnika, uz napomenu da se veliki broj boraca vodi kao nestao.

• Ukrajinci priznali; Rusi napreduju duž cele linije fronta
• Ruski scenario: Baltik pada, Evropa nemoćna

Sa druge strane, vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) procenio je u januaru da je u ratu do sada poginulo između 100.000 i 140.000 ukrajinskih vojnika, kao i oko 325.000 ruskih vojnika. Stotine hiljada vojnika na obe strane su ranjene.

U borbenim dejstvima stradaju i civili. Misija UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini (HRMMU) potvrdila je od početka invazije do kraja prošle godine smrt najmanje 14.999 civila, među kojima je i više stotina dece.

Navodi se da je većina civilnih žrtava stradala na teritorijama pod kontrolom ukrajinske vlade, koje su bile meta ruskih napada.

HRMMU upozorava da je stvarni broj ubijenih civila znatno veći, naročito u gradovima poput Marijupolja, Lisičanska i Severodonjecka, gde su u prvim mesecima invazije vođene žestoke borbe, a koji se danas nalaze pod ruskom okupacijom.