Veliki izbori u Čileu: Biraju novog predsednika,članove Predstavničkog doma i polovinu Senata

Analitičari koje je konsultovao CNN navode da će ključni faktori biti široko rasprostranjeno nezadovoljstvo Vladom predsednika Gabrijela Borića i zabrinutost zbog rastuće nesigurnosti i stanja ekonomije.

Uz njih, na glasačkom listiću su i poslanik Johanes Kajzer, sportski funkcioner Harold Mejn-Nikols, kao i dvoje političara iz krajnjih delova političkog spektra: Žanet Hara, formirana u Komunističkoj partiji i bivša Borićeva ministarka rada i Hose Antonio Kast, osnivač Republikanske partije i Borićev protivkandidat u drugom krugu predsedničkih izbora 2021.

Ako nijedan kandidat u nedelju ne osvoji više od polovine glasova, dvojica prvoplasiranih idu u drugi krug 14. decembra, u skladu sa čileanskim zakonodavstvom. Glasači će, pored predsednika, birati i 23 od 50 senatora iz sedam od 16 regiona zemlje, kao i svih 155 članova Predstavničkog doma. 

Izbori se održavaju u trenutku kada se Borić suočava sa negativnim brojkama. Istraživanje kuće Plaza Publika Kadem objavljeno ovog meseca pokazalo je da je u oktobru 62 odsto građana nezadovoljno radom njegove levičarske vlade, dok ga 33 odsto podržava. Havijer Aeloiza, akademski koordinator u Školi za upravljanje Univerziteta Andres Belo, ocenjuje da je nezadovoljstvo radom Borićeve vlade očigledno i da će imati značajnu težinu u izborima. 

"Mislim da je signal nedvosmislen, a i sama kandidatkinja vladajuće koalicije bila je kritična i samokritična u pogledu onoga što se verovalo da se može uraditi, onoga što je obećao i onoga što se zaista dogodilo", rekao je Aeloiza za CNN. 

Borić je mandat započeo obećanjima o jačanju socijalnih prava i borbi protiv klimatske krize. Takođe je pokrenuo proces izrade novog ustava, koji je na kraju propao i kako je sam priznao 2023, izazvao frustraciju, pa čak i zamor u značajnom delu građana. Podaci Nacionalnog statističkog instituta zasnovani na izveštajima Karabinjerosa, ukazuju da broj žrtava krivičnih dela u Čileu neprekidno raste od 2021. godine: 958.054 žrtava u 2021, 1.149.622 u 2022, 1.200.163 u 2023 i 1.330.348 u 2024. godine. 

Samo od 2023. do 2024, porast je bio 10,8 procenata. Tome se dodaju i slučajevi visokog profila poput otmice i ubistva bivšeg venecuelanskog vojnika Ronalda Ojede, koji je pronađen mrtav u Santjagu početkom 2024. Slučaj je doveo do više od deset hapšenja i izazvao tenzije sa Venecuelom, čiju je vladu Čile povezao sa ovim zločinom, što Karakas negira. Aeloiza smatra da je bezbednost glavno pitanje za birače i da je snažno povezano sa ekonomskim razvojem. 

I njegova analiza i stav profesorke Luz Araseli Gonzales slažu se da je pitanje bezbednosti centralno, kao i borba protiv organizovanog kriminala i narko-kartela. Ekonomija, takođe, ne stoji stabilno: prema podacima Svetske banke, BDP Čilea je u poslednjih pet godina varirao - pad od 6,1 odsto u pandemijskoj 2020, veliki rast od 11,3 odsto u 2021, zatim 2,2 odsto u 2022, samo 0,5 odsto u 2023 i 2,6 procenata u 2024. 

Analitičari smatraju da je to nedovoljno da bi se poboljšalo zapošljavanje i životni standard, a podsećaju i na snažne proteste protiv nejednakosti, uključujući "socijalni udar" iz 2019. godine, koji je rezultirao najmanje 31 poginulim i doveo do ustavnog referenduma 2023, koji nije promenio ustav. S obzirom da se sutra za funkciju novog predsednika bori osam kandidata, analitičari smatraju da je mala verovatnoća da će iko pobediti u prvom krugu.

Ako desnica pobedi na predsedničkim izborima i osvoji kontrolu u oba doma parlamenta, to bi bilo prvi put od diktature Augusta Pinočea da desnica kontroliše sve. Za ustavne reforme neophodno je da dobije 89 poslanika u donjem domu parlamenta i 29 senatora.