Veliki izbori u Čileu: Biraju novog predsednika,članove Predstavničkog doma i polovinu Senata

Analitičari koje je konsultovao CNN navode da će ključni faktori biti &scaron;iroko rasprostranjeno nezadovoljstvo Vladom predsednika Gabrijela Borića i zabrinutost zbog rastuće nesigurnosti i stanja ekonomije. U predsedničkoj trci učestvuje osmoro kandidata koji žele da naslede Borića, koji će vlast predati svom nasledniku 11. marta 2026. Na listi su poznata imena iz čileanske politike, poput biv&scaron;e ministarke rada Evelin Matei i biv&scaron;ih predsedničkih kandidata Eduarda Artesa, Marka Enr&iacute;keza-Ominamija i Franka Parisija. Uz njih, na glasačkom listiću su i poslanik Johanes Kajzer, sportski funkcioner Harold Mejn-Nikols, kao i dvoje političara iz krajnjih delova političkog spektra: Žanet Hara, formirana u Komunističkoj partiji i biv&scaron;a Borićeva ministarka rada i Hose Antonio Kast, osnivač Republikanske partije i Borićev protivkandidat u drugom krugu predsedničkih izbora 2021.Ako nijedan kandidat u nedelju ne osvoji vi&scaron;e od polovine glasova, dvojica prvoplasiranih idu u drugi krug 14. decembra, u skladu sa čileanskim zakonodavstvom. Glasači će, pored predsednika, birati i 23 od 50 senatora iz sedam od 16 regiona zemlje, kao i svih 155 članova Predstavničkog doma. Izbori se održavaju u trenutku kada se Borić suočava sa negativnim brojkama. Istraživanje kuće Plaza Publika Kadem objavljeno ovog meseca pokazalo je da je u oktobru 62 odsto građana nezadovoljno radom njegove levičarske vlade, dok ga 33 odsto podržava. Havijer Aeloiza, akademski koordinator u &Scaron;koli za upravljanje Univerziteta Andres Belo, ocenjuje da je nezadovoljstvo radom Borićeve vlade očigledno i da će imati značajnu težinu u izborima. &quot;Mislim da je signal nedvosmislen, a i sama kandidatkinja vladajuće koalicije bila je kritična i samokritična u pogledu onoga &scaron;to se verovalo da se može uraditi, onoga &scaron;to je obećao i onoga &scaron;to se zaista dogodilo&quot;, rekao je Aeloiza za CNN. Borić je mandat započeo obećanjima o jačanju socijalnih prava i borbi protiv klimatske krize. Takođe je pokrenuo proces izrade novog ustava, koji je na kraju propao i kako je sam priznao 2023, izazvao frustraciju, pa čak i zamor u značajnom delu građana. Podaci Nacionalnog statističkog instituta zasnovani na izve&scaron;tajima Karabinjerosa, ukazuju da broj žrtava krivičnih dela u Čileu neprekidno raste od 2021. godine: 958.054 žrtava u 2021, 1.149.622 u 2022, 1.200.163 u 2023 i 1.330.348 u 2024. godine. Samo od 2023. do 2024, porast je bio 10,8 procenata. Tome se dodaju i slučajevi visokog profila poput otmice i ubistva biv&scaron;eg venecuelanskog vojnika Ronalda Ojede, koji je pronađen mrtav u Santjagu početkom 2024. Slučaj je doveo do vi&scaron;e od deset hap&scaron;enja i izazvao tenzije sa Venecuelom, čiju je vladu Čile povezao sa ovim zločinom, &scaron;to Karakas negira. Aeloiza smatra da je bezbednost glavno pitanje za birače i da je snažno povezano sa ekonomskim razvojem. I njegova analiza i stav profesorke Luz Araseli Gonzales slažu se da je pitanje bezbednosti centralno, kao i borba protiv organizovanog kriminala i narko-kartela. Ekonomija, takođe, ne stoji stabilno: prema podacima Svetske banke, BDP Čilea je u poslednjih pet godina varirao - pad od 6,1 odsto u pandemijskoj 2020, veliki rast od 11,3 odsto u 2021, zatim 2,2 odsto u 2022, samo 0,5 odsto u 2023 i 2,6 procenata u 2024. Analitičari smatraju da je to nedovoljno da bi se pobolj&scaron;alo zapo&scaron;ljavanje i životni standard, a podsećaju i na snažne proteste protiv nejednakosti, uključujući &quot;socijalni udar&quot; iz 2019. godine, koji je rezultirao najmanje 31 poginulim i doveo do ustavnog referenduma 2023, koji nije promenio ustav. S obzirom da se sutra za funkciju novog predsednika bori osam kandidata, analitičari smatraju da je mala verovatnoća da će iko pobediti u prvom krugu. Patrisio Navija sa Univerziteta u Njujorku izdvojio je ključne elemente koji ukazuju da postoje mali izgledi za pobedu u prvom krugu, očekivano snažno glasanje desnice (oko 60 odsto ukupno) i uticaj obaveznog glasanja, zbog kojeg će glasati mnogi koji nikada ranije nisu glasali. Aeloiza i Gonzales, takođe, nagla&scaron;avaju važnost koalicija koje će se formirati nakon prvog kruga. Prema njihovim rečima, zbog velike fragmentacije biće ključno kome će &scaron;est kandidata koji ne uđu u drugi krug, dati podr&scaron;ku. Ako desnica pobedi na predsedničkim izborima i osvoji kontrolu u oba doma parlamenta, to bi bilo prvi put od diktature Augusta Pinočea da desnica kontroli&scaron;e sve. Za ustavne reforme neophodno je da dobije 89 poslanika u donjem domu parlamenta i 29 senatora.

Veliki izbori u Čileu: Biraju novog predsednika,članove Predstavničkog doma i polovinu Senata

0 Komentari