Sprema se novi veliki rat? NATO zemlja u panici; Izdato upozorenje: Napašće ih?

Naveo je da bi snage ojačane u ratu i industrija naoružanja na ratnim nosama mogle omogućiti Vladimiru Putinu da pokrene ograničenu invaziju na nordijsko-baltički region u roku od dve do pet godina.

S obzirom na to da ruski lider pokazuje spremnost da "preuzme političke i vojne rizike", pretnja se na kraju proteže na celu Evropu, ne samo na države koje se graniče sa 2250 kilometara dugom granicom NATO-a sa Rusijom, rekao je on za Telegraf u intervjuu na marginama Praškog samita o odbrani IISS-a.

"Rusija stiče veštine na bojnom polju u Ukrajini i okolini, posebno u elektronskom ratovanju, sposobnostima udara na velike udaljenosti i upravljanju dronovima. Drastično povećava proizvodnju odbrambene opreme i više puta je pokazala spremnost da preuzme velike političke i vojne rizike. Stoga je od vitalnog značaja da iskoristimo ovu priliku koju imamo dok je Rusija zaglavljena u Ukrajini kako bismo ojačali severni bok NATO", rekao je Džonson.

Rusija se sprema da kasnije ove nedelje održi vojne vežbe u Belorusiji, manje od 160 kilometara od Litvanije i Letonije.

Zajedničke vežbe – uključujući vežbe nuklearnog oružja i hipersonične rakete Orešnik – prve su u Belorusiji od septembra 2021. godine, kada su slični manevri pružili pokriće za vojno gomilanje koje je kulminiralo potpunom invazijom na Ukrajinu pet meseci kasnije.

Niko ne očekuje ponavljanje, ali kontekst je zabrinjavajući.

Rusija proširuje baze i broj trupa duž granice sa Finskom, dok istovremeno reorganizuje svoje zapadne vojne okruge i ubrzava militarizaciju Kalinjingrada, svoje eksklave na Baltičkom moru.

• Stiglo jezivo upozorenje iz SAD: Cela Evropa je u opasnosti
• Merc priznao: Ne možemo sami, Evropa zavisi od...
• Spremaju se za rat: Na granici je

Na moru, njena flota u senci izvodila je sabotažne napade na vitalne telekomunikacione i električne kablove koji povezuju Skandinaviju i baltičke države.

Članice NATO se bore da odgovore na ovaj hibridni rat. Poljska, Estonija, Letonija i Litvanija sada posvećuju najveći deo BDP-a odbrani u NATO.

Švedski vojni rashodi rastu trećom najbržom stopom u alijansi i trebalo bi da dostignu 3,5 odsto BDP-a do 2030. godine, pet godina ispred Velike Britanije. Finska, sa daleko slabijim finansijama, smanjuje budžete za socijalnu zaštitu kako bi se uskladila sa potrošnjom svojih suseda.

U januaru je NATO pokrenuo Baltičku stražu, zajedničku operaciju za sprečavanje sabotaže kritične infrastrukture. Njen najznačajniji uspeh došao je na drugi dan Božića kada su se finske obalske straže ukrcale i zaplenile Igl S, ruski tanker za naftu navodno "natovaren špijunskom opremom" .

EPA/MARIT HOMMEDAL NORWAY OUT EPA/MARIT HOMMEDAL NORWAY OUT

Gruzijski kapetan broda i dva visoka oficira sada se nalaze na suđenju optuženi za presecanje podvodnog kabla u Finskom zalivu povlačenjem sidra. Tužioci zahtevaju stroge kazne kako bi poslali poruku odvraćanja. Presuda se očekuje ove nedelje.

"Ne možemo prihvatiti da se oštećuje kritična infrastruktura koja povezuje zemlje NATO. Želimo da se uverimo da vlasnici brodova i kapetani i posade tih plovila shvate da će, ako povuku sidra i pokvare kritičnu infrastrukturu, biti posledica i teških posledica", rekao je Jane Kusela, šef finske odbrambene politike.

Ipak, devet meseci kasnije, budžetska ograničenja ugrožavaju misiju. NATO navodno razmatra smanjenje patrola u korist morskih dronova, što bi znatno otežalo ukrcavanje na avione poput onog sa avionom Igl S. Ovo bi moglo da ubedi Putina da usvoji agresivniju strategiju na Baltiku.

"Baltička straža je imala jasan odvraćajući efekat na Rusiju, štiteći podvodnu infrastrukturu koja je vitalna za evropski internet i elektroenergetske mreže", rekao je Čarli Edvards iz Međunarodnog instituta za strateške studije, jednog istraživačkog centra.

• 2:0 za Trampa i Putina

"Svako smanjenje obuhvata će zabrinuti baltičke države, posebno imajući u vidu obećanje generalnog sekretara NATO da će 'učiniti sve što je potrebno da se osigura bezbednost naše kritične infrastrukture'."

Do pritiska dolazi u trenutku kada Trampova administracija razmatra smanjenje finansiranja istočnog krila Evrope i razmatra povlačenje dela ili svih 2.000 vojnika stacioniranih u baltičkim zemljama.

Diplomate najviše brine predstojeća strateška revizija odbrane koju će sprovesti Elbridž Kolbi, šef odbrambene politike u Trampovoj administraciji. Kao kineski "jastreb", on se dugo zalagao za smanjenje vojnog prisustva Vašingtona u Evropi.

"Putin posmatra", rekao je jedan evropski zvaničnik. "Ako Baltička straža posustane ili Vašington ostavi utisak da se distancira od Evrope, mogao bi da zaključi da je testiranje NATO-a kockanje koje vredi preduzeti. Umesto da odvraćamo Putina, rizikujemo da ga ohrabrimo."