Velika sila se obratila građanima; Sprema se novi rat?

Predsednik Vilijam Laj, koji je stupio na dužnost prošle godine, stoji iza jedne od najambicioznijih odbrambenih inicijativa poslednjih godina za jačanje odbrane.

Jedan od njegovih najvećih izazova, međutim, jeste da ubedi sopstveni narod da se pripremi. Iako je njegova odbrambena taktika dobila podršku, ona je takođe izazvala kontroverze. "Potrebne su nam ove vežbe, verujem da postoji izvesna pretnja iz Kine", kaže Ben, finansijski stručnjak sa sedištem u Tajpeju. "Ali šanse za kinesku invaziju su male. Da su zaista želeli da nas napadnu, već bi to učinili."

Većina ljudi na Tajvanu – 65% prema anketi objavljenoj u maju – veruje da neće biti kineskog napada u narednih pet godina. S druge strane, SAD upozoravaju da je pretnja Tajvanu neposredna i da Peking priprema svoju vojsku da bude sposobna za invaziju do 2027. godine.

Oni ne traže sukob, već koriste svoje pravo na odbranu

Laj i njegova vlada često ponavljaju frazu: "Pripremajući se za rat, izbegavamo rat." Oni su naglasili da ne traže sukob, već da koriste pravo Tajvana da izgradi svoje odbrambene kapacitete. Takođe žele da povećaju vojne izdatke sledeće godine za 23% na 31 milijardu dolara, što bi bilo više od 3% BDP-a.

Nakon produženja obaveznog programa vojne službe, Tajvan je sada povećao plate i beneficije za svoju vojsku i uveo strožu obuku. Mere su usmerene na rešavanje višegodišnjih problema nedostatka vojnika i niskog morala – vojnici su se ranije žalili na lošu obuku.

• Pentagon u panici; Vreba opasnost iz Kine – moguć nuklearni udar?
• Opasna igra moći: Kina preti, Tajvan se sprema za odbranu

Vlada takođe priprema građane za invaziju, povećavajući učestalost i obim vežbi civilne odbrane. Jedna od najvećih do sada, nazvana Vežba urbane otpornosti, održana je u julu. Tokom nekoliko dana, svaka veća gradska oblast širom Tajvana naizmenično je održavala vežbe vazdušnih napada.

Stanovnici određenih naselja bili su primorani da se povuku u zatvorene prostore, dok su hoteli, prodavnice i restorani morali da se privremeno zatvore. Putnicima nije bilo dozvoljeno da se ukrcavaju ili iskrcavaju iz vozova i aviona. Svako ko bi prekršio naredbu rizikovao je novčanu kaznu.

"Pre rata u Ukrajini, nije me bilo briga za Kinu"

"Verujem u mirnu koegzistenciju sa Kinom, ali moramo da ojačamo našu odbranu", kaže Rej Jang, koji radi u IT sektoru: "Pre rata u Ukrajini, nije me brinula mogućnost kineskog napada. Ali posle Ukrajine, počeo sam zaista da verujem da se to može dogoditi."

Neki, međutim, odbacuju pretnju. "Čak i ako dođe do napada, šta možemo da uradimo?", tvrdi inženjer Liu: "Nisam siguran da bi uopšte izvršili invaziju. Ova pretnja je uvek postojala."

Skepticizam je još rašireniji na Kinmenu. Malo ostrvo, koje je bilo poprište sukoba između kineskih i tajvanskih snaga 1940-ih i 1950-ih, smatra se prvom linijom svakog potencijalnog napada. Ali sa poboljšanjem odnosa i ekonomskih veza, mnogi na Kinmenu blizinu Kine vide kao blagoslov, a ne kao prokletstvo.

Veliki deo ekonomije Kinmena sada je usmeren na usluživanje kineskih turista koji trajektima prelaze uski morski moreuz iz Sjamena, najbližeg kineskog grada.

Shutterstock/Hamara

Jang Peiling, 77, vodi prodavnicu u Kinmenu. Kao devojčica, bila je svedok napada kineskih snaga iz Sjamena tokom Druge krize u Tajvanskom moreuzu 1958. godine. Jang i njena porodica su preživeli skrivajući se u planinskim pećinama.

"Svi smo Kinezi, svi smo jedna porodica"

Decenijama kasnije, on dočekuje turiste iz Sjamena u svojoj prodavnici: "Kina nas sada neće napasti. Svi smo Kinezi, svi smo jedna porodica. Zašto bi nam naudili, običnim ljudima?"

Mnogi Tajvanci dele stav da bi invazija na Tajvan bila preskupa i besmislena za Kinu. Peking je više puta naglasio da želi "mirno ponovno ujedinjenje", što neki vide kao signal da ne želi da uništi Tajvan.

Još jedan faktor koji dugo uliva poverenje Tajvancima jeste da su Sjedinjene Države zakonski obavezne da štite bezbednost Tajvana. Iako ankete pokazuju da je ovaj osećaj sigurnosti oslabio pod predsednikom Donaldom Trampom, neki i dalje veruju da bi Sjedinjene Države pritekle u pomoć Tajvanu ako bi bio napadnut.

Kineska vojna moć ne može da se meri sa američkom

"Nije naivno verovati da Kina ne predstavlja pretnju Tajvanu i da nikada ne bi napala Tajvan. Da, Si Đinping ima strateške ratne namere prema Tajvanu, ali trenutna vojna snaga Kine ne može da se meri sa američkom", rekao je Šen Ming-ših, analitičar odbrane u INDSR-u.

Ali nakon decenija suočavanja sa pretnjama, sada postoji "osećaj da je Peking poput dečaka koji je vikao vuk", kaže Ven-ti Sung, politički naučnik na Australijskom nacionalnom univerzitetu: "Psihološki, ne možete svaku pretnju shvatiti ozbiljno, a da ne poludite. Zato se ljudi zatvaraju iz razloga mentalnog zdravlja."

• "Trampe, neću napasti dokle god si ti predsednik..."

Da li će Kina izvršiti invaziju dugo je bila egzistencijalna debata na Tajvanu. Ali hitnost ovog pitanja naglo je porasla sa nedavnom eskalacijom tenzija, posebno nakon izbora Vilijama Laija prošle godine. Laj insistira da Tajvan nikada nije bio deo Kine, a njegovu Demokratsku progresivnu partiju (DPP) kineska vlada prezire i naziva je "separatističkom".

Nema potrebe za formalnim proglašenjem nezavisnosti

Bilo kakvo formalno proglašenje nezavisnosti od strane Tajvana moglo bi da pokrene vojnu akciju Kine, koja ima zakon koji joj dozvoljava da koristi "nemirna sredstva" kako bi sprečila "otcepljenje" Tajvana. Laj tvrdi da je Tajvan već suverena država i stoga nema potrebe da formalno proglašava nezavisnost.

Stručnjaci su podeljeni oko toga da li Kina zaista planira invaziju u skorije vreme. Ali neki, posebno tajvanska vlada, veruju da je suptilnija invazija možda već u toku: ona u kojoj Kina pokušava da osvoji srca i umove običnih Tajvanaca u nadi da će jednog dana izabrati ujedinjenje.

EPA-EFE/RITCHIE B. TONGO

Peking je sprovodio kampanje dezinformacije i operacije uticaja. Studija Instituta V-Dem na Univerzitetu u Geteborgu otkrila je da je Tajvan godinama najčešća meta kampanja dezinformacije koje pokreću strane vlade.

U martu je Laj upozorio na produbljivanje kineskog uticaja na tajvansku ekonomiju, kulturu, medije, pa čak i vladu, i najavio nekoliko mera za pooštravanje bezbednosti. Nekoliko tajvanskih vojnika i vojnih zvaničnika je zatvoreno zbog navodne špijunaže za Kinu.

Većina Tajvanaca želi status kvo

U međuvremenu, prokineske tajvanske poznate ličnosti, influenseri na društvenim mrežama i kineski partneri tajvanskih građana našli su se pod lupom javnosti, a neki su deportovani ili primorani da odu. Laj je takođe podržao duboko kontroverzni građanski pokret usmeren na svrgavanje opozicionih političara koji se smatraju previše bliskim Kini.

Ali postoji i nelagodnost. Jedno mišljenje je da Laijev odbrambeni zamah i retorika provociraju Kinu, što bi moglo dovesti do rata. Ankete konstantno pokazuju da većina Tajvanaca želi "status kvo", što znači da ne žele ni ujedinjenje sa Kinom niti formalnu nezavisnost.