Đokić demantovao sam sebe; Ni blokaderi ga ne žele?

2Povodom kontinuiranog nastojanja pojedinih aktera da me predstave kao lidera ili predstavnika studenata, imam potrebu da još jednom naglasim da ja to nisam, ali da čvrsto stojim uz njih i akademsku zajednicu koja zahteva vladavinu prava i dostojanstven život u svojoj zemlji", navodi se u Đokićevom saopštenju.

Đokić je dodao da blokaderi samostalno odlučuju o svom načinu organizovanja i modelima rada, i tu niko nema pravo da im se nameće ni na koji način.

"Moja odgovornost je da, sa pozicije rektora i kao jednog od predstavnika akademske zajednice, doprinesem razumevanju onoga kroz šta danas prolaze univerziteti i celokupno društvo u Srbiji, kao i da štitim pravo studenata i univerziteta na slobodno, dostojanstveno i odgovorno delovanje", kazao je Đokić.

Ipak, u svom saopštenju on je ponovo pokušao da se dodvori blokaderima, prenose mediji. 

"Studenti u meni imaju punu podršku u borbi za demokratske principe i za javni interes. Od početka protesta, podržavam njihove zahteve i verujem da svaki odgovoran građanin naše zemlje treba da teži njihovom ispunjenju jer bez pravde, nezavisnih institucija i odgovornih pojedinaca nema ni boljitka za naše društvo. (Blokaderi) Studenti su danas nosioci društvenih promena i na nama je da budemo uz njih, da ih podržimo radi očuvanja univerziteta i vladavine prava u našoj zemlji", zaključio je Đokić.

Ovim saopštenjem kojim se faktički ogradio od samog sebe, Đokić je pokazao da je rasulo u blokaderskim redovima dostiglo razmere lavine, navode mediji. 

Takođe, već nekoliko dana se spekuliše da su blokaderi bili veoma nezadovoljni jer se Đokić predstavljao kao lider blokadera, i zbog toga su mu postavili ultimatum da u roku od 72 sata javno demantuje da je on zvanični predstavnik blokaderskog takozvanog "studentskog pokreta". 

Mediji podsećaju da je Vladan Đokić poslednjih dana često obitavao u inostranstvu, gde traži podršku u rušenju vlasti. Poslednja destinacija mu je bila London gde je učestvovao na konferenciji "Referentni okviri za akademsku slobodu: institucionalni, nacionalni i nadnacionalni. Šta najbolje funkcioniše?".