Kuper: Ništa ne namećemo Srbiji

Posrednik EU Robert Kuper: Očekujem novi sastanak dva tima u januaru i verujem da smo već blizu dogovora. Niko neće primoravati Srbiju da priznaje Kosovo ili da menja svoj Ustav.

Još verujem da je dogovor između dve strane moguć - kaže evropski posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine Robert Kuper, u ekskluzivnom intervjuu za ”Novosti”.

Kuper, takođe, ističe da Brisel nema nameru da dovodi u pitanje Rezoluciju 1244 SB UN, kao ni Ustav Srbije.

Goran Čvorović
Podeli

Kada će se pregovarački timovi Beograda i Prištine ponovo sresti u Briselu?

- Očekujemo da se sretnu ponovo u januaru, ali još nismo precizirali datum. Nadam se da će se svi dobro odmoriti za Božić.

Sporazum o učešću Kosova na regionalnim forumima je uslov da bi Srbija dobila status kandidata, ali je dogovor još daleko. Postoje li namere da se nametnu rešenja koja ruše Rezoluciju 1244?

- Mi smo, zapravo, veoma blizu dogovora. Postoji još samo nekoliko preostalih otvorenih pitanja, iako ona mogu da budu teška. Dve su osnovne činjenice. Prvo, regionalna saradnja je suštinski cilj Evropske unije. Ona je zasnovana na ideji da ljudima treba dati prioritet nad politikom. Druga činjenica je da je, po srpskom Ustavu, Kosovo deo Srbije. Treba, dakle, da pronađemo rešenje koje to poštuje, što će dozvoliti Srbiji da održi svoju ustavnu poziciju, istovremeno omogućavajući praktičnu saradnju. To može da se uradi. Savezna Republika Nemačka nikada nije odustala od pretenzija na Istočnu Nemačku, i nikada je nisu priznali. To su potvrdili nemački sudovi i pravni eksperti, ali to nije sprečilo dalekosežnu saradnju. Ustav Republike Irske izražava pretenzije na teritoriju Severne Irske, od Sporazuma na Veliki petak, koji je izrazio težnju za mirnim ujedinjenjem. To nije sprečilo članstvo u EU ni Velike Britanije, ni Irske, i čak je pojačalo njihovu saradnju na svim poljima.

Hoćete li vi lično u pregovorima poštovati principe iz Rezolucije 1244?

- Rezolucija 1244 SB UN postoji i niko to ne može poreći, samo se na različite načine tumači. U praksi, ono što je bitno, jeste Ustav Srbije, koji je nedvosmislen. Niko neće ništa nametati Srbiji. Niko neće primoravati Srbiju da priznaje Kosovo ili da menja svoj Ustav. Ali, ja i dalje verujem da je regionalna saradnja, uključujući i učešće Kosova, praktičan predlog i politička neophodnost. To će biti dobro za stabilnost i obezbediće još jedan nivo zaštite za Srbe na Kosovu.

Početak primene sporazuma Beograda i Prištine o slobodi kretanja spektakularno je najavljen, ali njime su u startu nezadovoljni i Srbi i Albanci...

- EU još jednom ističe potrebu da sve barikade budu bezuslovno uklonjene, i to se odnosi na svakoga. A činjenica da će ljudi sada moći da putuju slobodno na teritoriju druge strane je dobra vest za sve. Ovo je upravo razlog zašto je dijalog pokrenut - da bi se poboljšao život ljudi. Osim toga, sloboda kretanja je jedan od osnovnih principa EU, tako da koraci u smeru ostvarenja tog prava čine Balkan u celini više evropskom oblašću.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim tokom dijaloga između Beograda i Prištine? U kakvom duhu se, uopšte, odvijaju pregovaračke runde?

- Ne, nisam zadovoljan. Siguran sam da postoje mnoge stvari koje smo mogli da uradimo bolje. Mogu da se setim desetak stvari koje bih uradio drugačije, kada bismo iznova počeli. Ali, naučili smo mnogo i prešli smo dug put. Još ima mnogo toga da se uradi. Atmosfera dosta varira. Moj stav je da imamo posla sa zajedničkim problemom koji treba da pokušamo da rešimo zajedno. Samo tu i tamo vidim bleskove takvog duha. Međutim, najveći deo vremena, svako od nas pokušava da se nosi sa svojim sopstvenim problemom. Prirodno, jer smo svi plaćeni za to. Ali, to nije najefikasniji način za delovanje. Sklapati dogovore je veoma teško. To se dešava samo kad obe strane idu preko njihovih crvenih linija. Normalno je, dakle, da su, kada postignete sporazum, svi umorni, napeti, nervozni, da im je svega dosta. Ali, za deset godina, ako rešenja koja smo našli budu funkcionisala, niko se neće sećati šta su bili problemi.

Srbi s Kosova, u principu, odbijaju da priznaju i primene postignute sporazume. Kako, u takvim uslovima, Beograd može da garantuje primenu dogovorenog?

- Postoje samo dve strane. Rezolucija UN, na kojoj se zasniva dijalog, jasno ističe da se radi o Srbiji i Kosovu. Niko ne želi podelu. Smatram da je nedavna izjava predsednika Tadića na tu temu veoma jasna.

Da li bi, možda, bilo neophodno da se i predstavnici Srba sa severa uključe u dijalog?

- Treba da čujemo stanovnike severa. Kad kažem ”čujemo”, mislim kako na Brisel, tako i na Prištinu i Beograd. S druge strane, teško je slušati kada su ljudi na barikadama, uzvikuju slogane i bacaju kamenje.

Mogu li konflikti na severu Kosova da utiču na tok dijaloga, čak da zaustave proces pregovaranja?

- Na severu postoji posebna situacija kojoj je potrebno rešenje. To ćemo na kraju postići samo kroz mir, dijalog i kompromis. Nasilje ništa ne rešava. U stvari, samo odlaže rešenje.

Kakva je vaša stvarna uloga? Da li ste baš samo posrednik u dijalogu ili smatrate da ste, sve češće, u situaciji da predlažete rešenja?

- Moj posao posrednika je da učinim sve što je potrebno da bih pomogao stranama da postignu dogovore. Ponekad to podrazumeva iznošenje ideja, nekada mogu da ukažem na to šta su evropske norme, nekada pokušavam da definišem problem na praktičan način, što može da pomogne u traženju praktičnih rešenja. Ali, šta god da uradim, na dvema stranama je da se dogovore. To je teži deo. Oni su ti koji treba da preuzmu odgovornost.

Info

"Ne možemo da dopustimo da prođe 20 godina od ubistva novinara"

Nakon raspada bivše Jugoslavije, nekoliko novinara je ubijeno u Srbiji samo zato što su radili svoj posao. Često neuspešne istrage njihovih ubistava naterale su Verana Matića da uvidi da novinari moraju aktivno da učestvuju u rešavanju ovih ubistava. Zajedno sa vladinim institucijama, on je osnovao srpsku Komisiju za istraživanje ubistava novinara 2013. godine.

intervju četvrtak 2.11. 17:39 Komentara: 0
strana 1 od 102 idi na stranu