Biz - B92.net

Potrošačka klima nikad gora od 1991.

Raspoloženje među nemačkim potrošačima odavno nije bilo ovako loše.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: Shutterstock/Pavel Ignatov
Foto: Shutterstock/Pavel Ignatov

Ljudi su zabrinuti zbog visokih cena energije i galopirajuće inflacije.

I na berzi vlada negativan trend.

Energetska kriza i inflacija u Nemačkoj odražavaju se na raspoloženje potrošača. A ono je trenutno na rekordno niskom nivou. Barometar instituta za istraživanje javnog mnjenja GfK iz Nirnberga, za oktobar već signalizira iznenađujuće snažan pad od 5,7 procentnih bodova na -42,5 bodova. Već četvrti put zaredom indeks opada, i trenutno se nalazi na najnižem nivou od početka merenja raspoloženja potrošača u ujedinjenoj Nemačkoj 1991, saopšteno je iz GfK.

Mnoga nemačka domaćinstva sada moraju da izdvajaju znatno više novca za energiju, odnosno da ostavljaju novac sa strane da bi pokrili osetan rast troškova grejanja u zimskoj sezoni. "To znači da ljudi moraju da štede kod drugih izdataka, na primer novih nabavki“, kaže stručnjak GfK za ponašanje potrošača Rolf Birkl. "Zbog toga je potrošačka klima pala na nov rekordno nizak nivo.“

Trenutna veoma visoka stopa inflacije od 10 odsto, zaslužna je za znatni pad realnih prihoda, a time i kupovne moći nemačkih potrošača. "S obzirom na to da se u ovom trenutku ne može predvideti kada bi inflacija mogla osetnije da popusti, može se očekivati da će u idućim mesecima doći teška vremena što se tiče potrošačke klime“, očekuje Birkl.

Udruženje nemačkih trgovaca (HDE) upozorava da je maloprodaja već sada u nezgodnoj situaciji: "Mušterije kupuju manje ili jeftinije stvari, a istovremeno su eksplodirale cene energije i za naša preduzeća“, izjavio je direktor HDE Štefan Gent. "U ovoj situaciji u kojoj imamo oštru tržišnu utakmicu, ne funkcioniše recept po kojem se rast cena jednostavno prebaci na naše kupce.“ I zato, dodaje on, nemačka vlada mora hitno da prilagodi svoje programe pomoći firmama koje su preopterećene energetskim troškovima – kako bi i trgovci u maloprodaji dobili odgovarajuću podršku.

Bez promene na vidiku

Velika je doza nesigurnosti i oko toga koliko će dugo da traje energetska kriza, odnosno koliko će sve na kraju da poskupi, kaže Jerg Cojner, glavni ekonomista firme "Junion investment“. Kako to obično biva u nesigurnim vremenima, potrošači i sada aktiviraju "refleks štednje“, dodaje Cojner: "Potrošnja će u idućem, zimskom polugodištu doživeti teška vremena, pa čak i ako temperature budu natprosečno visoke, pa se tako izbegne nestašica gasa.“

Sličnog je mišljenja i Aleksander Kriger iz privatne banke "Hauk aufhojzer lampe“: "Pogled u sopstveni novčanik samo je dodatno povećao očaj potrošača.“ Ledeno doba će potrajati, smatra sagovornik DW, "ne nazire se promena raspoloženja.“ Kriger smatra da je posebno problematično to što se uopšte ne nazire svetlo na kraju tunela. "Neodlučnost vlade po pitanju brzog rasterećenja građana sve je teže shvatiti“, kritikuje Kriger, "a nemački potrošači računaju s recesijom“.

Institut za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja (IMK) Fondacije Hansa Beklera u 2023. predviđa osetan pad privatne potrošnje. Izdaci domaćinstava bi, zbog visoke inflacije, trebalo da opadnu za 2,5 odsto – poslednji put je tako veliki pad zabeležen u 2020, odnosno prvoj godini pandemije korona-virusa.

I vodeći ekonomski instituti procenjuju da Nemačka tokom predstojeće zime neće moći da izbegne recesiju. Zbog energetske krize ekonomske aktivnosti se usporavaju i za očekivati je pad BDP, predviđaju najvažniji instituti koji ujedno i savetuju saveznu vladu u Berlinu. Tu informaciju prenosi agencija Rojters, a pritom se poziva na više izvora koji su upućeni u situaciju. Zbog toga su stručnjaci osetno spustili svoje prognoze ekonomskog razvoja iz proleća ove godine. U 2022. ekonomski instituti očekuju rast BDP od samo 1,4 odsto, a za 2023. pad BDP za oko 0,4 procenata.

DAX u silaznoj putanji

Najvažniji nemački berzanski indeks (DAX), zbog briga oko inflacije, razvoja kamatnih stopa i konjunkturnih očekivanja nalazi se u silaznoj putanji. Po prvi put od novembra 2020. vodeći nemački indeks pao je na nivo manji od 12.000 bodova, što je svojevrsna psihološki značajna granica na berzi. Pao je i indeks MDax, baš kao i EuroStoxx 50, vodeći indeks koji objedinjava vrednosne papire iz evrozone.

"Preti nam još jedna stravična nedelja na berzi“, predvideo je ekonomski analitičar Timo Emden. DAX se ipak sredinom nedelje oporavio i opet "skočio“ na nivo iznad 12.000 bodova. Sve u svemu, DAX je tokom ove sedmice izgubio tri procenta vrednosti, a u poslednje dve nedelje više od 12 odsto.

U dobroj meri su "stradale“ deonice bankarskog sektora, papiri Dojče banke zabeležili su minus veći od sedam odsto. Još je gore kada je reč o čeličanama. Razlog za to je jedna studija američke banke "JPMorgan“ koja veoma pesimistično prognozira poslovanje u toj privrednoj grani, odnosno profitabilnost tog sektora. Deonice nemačkog "Tisen Krupa“ izgubile su 11,4 odsto vrednosti, a koncern "Zalcgiter“ suočio se sa padom svojih papira od gotovo 14 procenata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.