Kraj raskola oko toplotnih pumpi

Iza tog naziva krije se poduhvat prelaska na toplotne pumpe, koji će građane udariti po džepu, a u vladajućoj koaliciji je izazvao raskol, piše Dojče vele.

Posle meseci prepiranja, nemačke socijaldemokrate, Zeleni i liberali postigli su kompromis o Zakonu o energetskoj efikasnosti zgrada koji je u narodu poznat kao "zakon o grejanju“.

Krenulo je kao velika ideja ministra privrede Roberta Habeka iz redova Zelenih da sve kuće i zgrade od iduće godine – ako njihovom sistemu za grejanje prolazi rok trajanja – moraju uvesti toplotne pumpe.

Te pumpe se smatraju posebno efikasnim i štedljivim grejanjem, te su bliske srcu partije Zelenih. No, javila su se barem dva problema: kako će građani da plate po 20.000 ili 25.000 evra za ugradnju? I ko će odjednom da ugradi tolike pumpe?

Ogorčenu svađu vodili su pre svega Zeleni i liberali, i iz toga je konačno izašao kompromis, objavljeno je u sredu. Na kraju niko nije presrećan, ali barem vlada olakšanje.

Šta je dogovoreno?

Ukoliko liberali budu zadovoljni poslednjim detaljima, i zakon bude usvojen, on će zbilja stupiti na snagu s početkom iduće godine.

Ali, najpre će samo u potpuno novim stambenim blokovima morati da se greje barem 65 odsto na „ekološku energiju“. To u prevodu znači da će biti maltene zabranjeno grejanje na gas (kojim se trenutno greje 51 odsto stanova i kuća) i naftu (20 odsto).

Nove zgrade i kuće – koje se grade u postojećim stambenim četvrtima – moći će da uvedu i grejanje na gas, ali samo ako je ono takvo da se jednog dana može prebaciti na zeleni vodonik.

Što se ostalih objekata tiče, vlasnici će imati još par godina vremena. Naime, važenje „zakona o grejanju“ biće povezano s planovima lokalnih samouprava, a one imaju vremena do 2028. da te planove stave na snagu.

Ako se neka opština ili grad organizuju i šire uvedu ekološki prihvatljivo daljinsko grejanje – preko toplovoda – onda stanare koji se tako greju neće boleti glava ni džep zbog uvođenja toplotnih pumpi.

Inače je nedavno dogovoreno proširenje mreže daljinskog grejanja – u Nemačkoj je na toplovode priključeno manje od petine stanova ili kuća.

Jedno očito popuštanje liberalima predstavlja to što su drvo i pelet izuzeti od svih pravila – njima će moći da se greje do mile volje. Doduše, tako se greje tek četiri odsto domaćinstava u Nemačkoj.

Takođe, stanodavci će moći da ispostave troškove modernizacije grejanja stanarima – ali samo u određenoj granici, i samo tako da stanari dugoročno finansijski profitiraju od toga, tako što će ubuduće manje plaćati grejanje.

Prvi korak pre drugog

Vicekancelar i ministar Robert Habek pozdravio je dogovor, iako je plan daleko manje radikalan nego što je on hteo.

"Podrazumeva se da se u intenzivnim pregovorima sve strane moraju pomalo pomeriti. To je bilo važno kako bi Vlada bila sposobna da dela. Demokratiji trebaju kompromisi i dobro je kad se uspostavljaju“, rekao je Habek.

Zadovoljni su i u energetskoj branši. "U suštini je dogovoreno da se prvi korak načini pre drugog“, kaže Kerstin Andre, koja je na čelu Saveznog udruženja energetike i vodoprivrede. "Prvo se gleda infrastruktura, a onda se odlučuje o pojedinim objektima.“

Pitanje grejanja mesecima je dominiralo medijima i političkom debatom, i dovelo čak do razmene teških reči između liberala i Zelenih.

Sada deluje da je stvar razjašnjena, i da će posao biti završen pre letnje pauze Bundestaga. Osim ako opet nešto ne iskrsne, u zadnjem trenu.