Australija je sama sebi najgori neprijatelj

A ta realnost je takva da privreda ne može da ostvaruje rast na osnovu neproduktivnih ulaganja u nekretnine, bankarstvo i uslužne delatnosti, što je bio odgovor Australije na kolaps investicija u rudarstvo i pad aktivnosti u ovom sektoru.

Ako sada zamislimo da smo na kraju 2015. godine videćemo da Australija opasno koketira sa recesijom jer je BDP u drugom kvartalu 2015. godine rastao za svega 0,2% u poređenju sa drugim kvartalom prošle godine, a pad je izbegnut samo zahvaljujući povećanju javne potrošnje od +2,2%.

Da bi se ilustrovalo koliko je rast BDP-a od 0,2 % slab, važno je da se shvati da u tehničkom smislu Australija teško ulazi u recesiju jer demografska komponenta raste za 1,5% zbog snažnog rasta stanovništva. (Izvor:Macroeconomics.com)

Ja sam i dalje vrlo skeptičan prema sposobnosti Australije da se obnovi i reformiše, ali mislim da će globalni makro trendovi konačno nametnuti preko potrebne promene u australijskoj privredi, koja se u velikoj meri oslanja na jedan sektor.

Australija je i dalje u političkom haosu bez odgovornosti čak i u okviru političkih stranaka. Troškovi poslovanja u Australiji su relativno visoki jer sindikati, čudnim zakonima koji regulišu tržište rada i nedostatkom regulatorne fleksibilnosti čine Australiju veoma skupom za poslovanje. Kolaps investicija u rudarstvo bio je očigledan, ali niko od kreatora politike nije reagovao. Štaviše, investitori i štediše su stimulisani da zauzmu pozicije na spekulativnom tržištu nekretnina kako bi se nadoknadio izgubljeni rast.

Mislim da Australija prihvata da je njena budućnost u rukama globalnih makro trendova, što je tužno, jer je Australija jedna od zemalja koja bi mogla da kreira i diktira svoju sopstvenu budućnost.

Australija ima sve: resurse, kopno, pametne ljude i demografiju. Potrebno je postaviti ambiciozniji plan i prihvatiti da su reforme i promene način da se napreduje.

Uslovi trgovine (TOT - odnos između izvoznih cena i uvoznih cena) su naglo pali za više od 30% od kada je ciklus sa robama dostigao vrhunac 2010/11. i kao i u ostatku sveta, "deficit“ u rastu BDP-a se punio povećanjem zaduženosti, i to u slučaju Australije, domaćinstava.

Australija i njena valuta su odlična refleksija svetskog rasta: Kina, svetski rast, ruda gvožđa, poljoprivreda, metali i kratka pozicija u USD – upravo su one stvari na kojima smatram da treba graditi dugu poziciju.

U poslednjih nekoliko kvartala, makro trendovi stvaraju kombinaciju faktora koji znatno pogoršavaju situaciju, koji čine “savršenu oluju” u zemljama u razvoju i Australiji, ali je po mom mišljenju pomoć „iza ugla“: oluja je počela činjenicom da je globalni dug od početka ekonomske krize uvećan za 57 biliona američkih dolara (Izvor: McKinsey report: Debt and not so much deleveraging) to jest porast duga u odnosu na BDP na globalnom nivou od 17% do 286% u proseku!

Drugim rečima, blagi rast posle globalne ekonomske krize se skoro u potpunosti finansirao jeftinim kreditima. Polovina novog duga od 57 milijardi dolara potiče od glavnih trgovinskih partnera Australije: zemalja u razvoju i Kine. Oni su finansirali svoje deficite i negativne tokove kapitala izlaskom na američko tržište kapitala i kreditima u američkim dolarima. Ovo je dobro funkcionisalo sve dok se očekivalo da će kamatne stope biti niske na dugi rok i dok je američki dolar bio jeftin. Kada je dolar počeo da raste problemi su izašli na videlo:

· Jak dolar je smanjio tražnju za robama, povećavajući kapital potreban za finansiranje tržišta zemalja u razvoju, koje onda uvoze manje kapitalnih dobara i drugih sirovina smanjujući izvoz razvijenih tržišta kao što su SAD, Evropa i Australija.

· Niko nema koristi od jačeg američkog dolara u svetskoj ekonomiji u kojoj je novac nema realno pokriće, koja se finansira u dolarima, čije su devizne rezerve izražene u dolarima i gde je dolar valuta u kojoj se trguje većinom roba. Dobrodošla “savršena olujo”!

Ipak, u svakom zlu ima i dobrog - po definiciji putanja najmanjeg otpora većem rastu tada postaje jeftiniji dolar! A to će po mom mišljenju početi da se dešava naročito sada kada su Federalne rezerve SAD uspele da izgube i ono malo kredibiliteta što im je ostalo nakon što su odlučile da ne povećaju kamatne stope u septembru.

Prostor za povećanje kamatnih stopa se zatvara: američki rast je i dalje razočaravajući, kineski i svetski rast neprestano se smanjuju, niže cene roba smanjuju inflaciju, pa je moja procena da su u narednom periodu jednake šanse da će sledeći potez Fed-a biti povećanje i smanjenje kamatne stope (četvrta faza kvantitativnog popuštanja!). Ovo je dramatična promena u odnosu na ovo leto ali je takođe nešto što bi moglo da spase Australiju od ambisa recesije.

(Autor je Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso Banke)