Inženjeri i mašinci nam beže u svet

Kakva smo mi to država kad puštamo da na birou rada bude ovoliko inženjera koji su deficitarna zanimanja svuda u svetu i gde im ne trebaju godine da se zaposle kao kod nas.

Prema rečima Vladimira Milovanovića, direktora Energoprojekta, ovoliki broj nezaposlenih inženjera samo pokazuje u kakvoj i kolikoj krizi se Srbija zaista nalazi.

Kako kaže, to još pokazuje da su se u poslednje vreme u Srbiji cenile uslužne delatnosti i trgovina, a da se inženjerska pamet uopšte nije tražila. Istog mišljenja je i Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije. "Nije dobro ni za jednu državu da pusti inženjere da odu u inostranstvo jer ovde ne može da ih zaposli, jer ne otvara nova radna mesta za njih, a toliko godina je ulagala u njihovo školovanje. Inženjeri danas sve više rade kao prodavci, ili trgovački putnici", kaže Šumarac.

On dodaje da bi "zato država morala više da se uključi u ovu problematiku i pomogne s obzirom na krizu u kojoj se nalazimo. Država treba da pospeši privredu i tada će posla biti za sve inženjere" uz napomenu da se sve više mašinaca poslednjih godina odlučuje na prekvalifikaciju.

Ima sve više onih sa diplomom mašinskog fakulteta koji rade kao trgovački putnici. Kakva je zaista potreba za mašinskim inženjerima na tržištu Srbije od dekana Mašinskog fakulteta u Beogradu nismo uspeli da saznamo, jer nije imao vremena za razgovor.

Profesor Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, je pak bio iznenađen podatkom da se na birou rada nalazi tačno 1.121 elektroinženjer. Po njegovom mišljenju, najmanje njih je u Beogradu, a više u unutrašnjosti. Popović navodi i to da iz Nacionalne službe stalno stižu podaci da su diplomci ETF najtraženiji na tržištu.

"Dosta elektroinženjera je ostalo bez posla u Nišu nakon gašenja elektronske industrije pa mislim da njih najviše i ima među ovim nezaposlenima, i to starijih od 50 godina. Jedan od mogućih razloga što na birou ima ovoliko elektrotehničara jeste možda i taj što u firmama ne vole da zapošljavaju studente koji su dugo studrali jer kažu da se na osnovu toga vidi da nemaju razvijene radne navike. Takvih, nažalost, ima dosta", objašnjava dekan Popović.

On je još napomenuo da zbog toga što ne mogu ovde da se zaposle naši mladi ljudi često odlaze u inostranstvo jer tamo mogu veoma lako da se zaposle. Prema podacima ovog fakulteta, oko 15 odsto studenata svoje školovanje ili zaposlenje nastavi u inostranstvu.

"I sami profesori indirektno pomažu najboljim studentima ukazujući im na otvorene konkurse u pojedinim firmama sa kojima fakultet sarađuje. Takođe, brojne firme sa kojima sarađujemo čekaju na one najbolje da završe fakultet i ponude im posao. Međutim, i sama država treba da se pobrine da studenti našeg fakulteta ne ostanu bez posla", kaže prof. Popović i dodaje da su mašinci u mnogo težem položaju od diplomaca ETF-a, i da su se mnogi nakon studija prekvalifikovali u informatičare i menadžere.

Inače, na posao elektroinžinjera prosečno se čeka 1,4 godine, a mašinca 1,5 godina. Slovenija nema problem sa zapošljavanjem ovih profila, pa se na njihovoj berzi rada trenutno nalazi 275 mašinaca i 218 elektroinžinjera, a mnogi među njima su stariji od 50 godina. U Nacionalnoj službi zapošljavanja kažu da nalaženje posla diplomiranim inženjerima elektrotehnike zavisi u velikoj meri od smera koji su završili.

"Pomenuti broj od 1.100 inženjera elektrotehnike upravo se odnosi na sve smerove, a treba imati u vidu da su traženiji u ovom trenutku diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku, računarsku tehniku i elektroniku, koji na posao čekaju manje od godinu dana. Samo od početka godine prijavljene su potrebe za 45 osoba sa smerom energetika, 25 za računarsku tehniku i 24 za elektroniku", kažu u NSZ.