Dva osnovna cilja budžeta za 2022. godinu

To je danas izjavio ministar finansija Siniša Mali.

Govoreći na skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je istakao je da su ta dva cilja i osnovni ciljevi naše ekonomske politike, zato se, dodaje, sa tom politkom nastavlja i u 2022. godini.

Kada je reč o prvom cilju, podizanju životnog standarda građana, Mali je ukazao da je Predlogom budžeta za 2022. godinu predviđeno da već od 1. janura penzije budu uvećane za 5,5 odsto, shodno švajcarskoj forumuli.

Podsetio je i da će penzioneri u februaru iduće godine dobiti jednokratnu pomoć od po 20.000 dinara.

Od 1. januara, ističe, biće povećane i plate u javnom sektoru, dodajući da će zdravstvo i vojska imati povećanje od osam odsto, a ostali u javnom sektoru od sedam odsto.

Takođe, naveo je i da će od 1. januara biti uvećana minimalna zarada i da će od sledeće godine ona iznositi više od 35.000 dinara.

Mali je kazao da je pre desetak godina minimalna zarada iznosila 15.700 dinara, dodajuci da je u poslednjih deset godina više nego duplo uvećana.

"Minimalna zarada nam je važna, jer je ona pokretač prosečne zarade", rekao je Mali i podsetio da je cilj države u okviru Programa "Srbija 2025" da prosečna plata do kraja 2025. godine bude 900 evra.

Za ekologiju 27,4 milijardi

Za projekte u oblasti ekologije Predlogom budžeta za 2022. godinu izdvojeno je 27,4 milijardi dinara, izjavio je ministar finansija.

Na odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je rekao da se 12 milijardi dinara nalazi u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a preostali iznos u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Mali je istakao da je iznos sredstava za ekološke projekte sledeće godine za 3,3 puta veći u odnosu na inicijalni budžet za ekologiju za 2021. godinu.

Podsetio je da je Srbija prva zemlja u regionu koja je izdala zelene obveznice za ekološke projekte.

"Posvećeni smo ekologiji, rešavanju tih problema i zelenoj agendi", rekao je Mali.

"Nema javnih preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik"

U Srbiji nema javnih preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik, a Ministarstvo finansija iz meseca u mesec prati njihovo poslovanje i ukazuje na eventualne rizike koji bi mogli da ugroze njihovo poslovanje, izjavio je danas ministar Mali.

Na odboru za finansije u Skupštini Srbije, a odgovarajući na izjavu predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da Srbijagas i Er Srbija predstavljaju "fiskalni rizik za 2022. godinu", Mali je rekao da ne postoje utemeljeni podaci da ta dva preduzeća mogu da predstavljaju fisklani rizik.

Mali je dodao da je Srbijagas zajedno sa ćerkom firmom Transgas prošle godine u budžet Srbije uplatila milijardu i 15 miliona dinara, a ove godine milijardu i 500 miliona dinara.

"Nisu mi jasni kriterijumi na osnovu čega ste zaključili da Srbijagas predstavlja fiskalni rizik. Mi u Srbiji više nemamo javna preduzeća koja nam predstavljaju fiskalni rizik, te godine se prošle", rekao je Mali.

Kada je reč o Er Srbiji, Mali je naveo da je nakon isteka petogodišnjeg plana, 2019. godine, to preduzeće ostvarilo dobit na osnovu poslovnog rezultata, bez državne pomoći.

Onda je, podseća, usledila kriza izazvana pandemijom kovid-19 i država je, kao i sve ostale države u Evorpi i svetu, pomogla svojoj avio kompaniji, a u skladu sa evoprskim pravilima.

Mali je kazao da je ta pomoć bila manja u odnosu na to koliko su avio kompanije pomogle druge države.

Ukazao je i da su zbog pandemije mnoge avio kompanije u svetu nestale, dodajući da Srbija nije želela da se dogodi to sa Er Srbijom.

Ministar je podsetio na značaj naše avio kompanije tokom pandemije, koja je bila zadužena za transport naših građana i medicinske opreme.

"Naša strategija i politika jeste da imamo jakog nacionlanog avio prevoznika i Er Srbija ne predstavlja fisklani rizik", odgovorio je Mali na izjavu Petrovića.

Predsednik Fisklanog saveta kaže da se u budžetu za narednu godinu ne vidi kolika su predviđena izdvajanja za Er Srbiju, kao što se, navodi, nije videlo ni budžetom za ovu godinu.

"Sada je pitanje da li je uopšte nešto predviđeno i koliki je taj iznos. Prošle godine je Fisklani savet morao da kopa da bi našao taj iznos", navodi Petrović.

Istakao je da je tačno da Er Srbja nije nikada dobijala državnu pomoć, ali je manjkove, kako kaže, nadokanđivala zaduživanjem kod Etihad partnersa koje je preuzimala država.

Mali je odgovoro da se Er Srbija nije zaduživala, već da je učestvovala u obveznicama.

"Zašto oko Er Srbije govorite napamet i ostavljate takav utisak na građane kao da mi nešto mutimo i skrivamo? Svaki dinar koji je otišao u Er Srbiju mora da bude pod kontrolom državne komisije koja je pod kontrolom EU, svaki dinar koji ulazi u Er Srbju ide shodno dokumentima koji su usvojeni", rekao je Mali i dodao da su svi ti dokumenti i javni.

Kada je reč o Srbijagasu, Petrović je dodao da je naveo "Srbijagas kao fiskalni rizik", jer su sada, zbog energetske krize, uvozne cene gasa veće, dok je država rekla da neće podizati cene za stanovništvo.

"To računski stvara gubitak od oko, po našoj proceni, 100 miliona evra i budžet je to trebalo da prepozna", rekao je Petrović.

Dodao je da je najgora varijanta zamrznuti cene dok spoljne cene rastu.

Mali je odgovorio da država ne može da planira pomoć Srbijagasu, jer nije u skladu sa evropskim zakonima.

"Za Srbjagas, izvinjavam se, ali vi ste profesor fakulteta, kako možete da napišete kako nismo planirali pomoć Srbjagasu, kada ne može po ovim zakonima. Trebalo je da napišete ako se promene zakoni u EU...", odgovrio je Mali.