Fond PIO: Za mikrofilmove 2 mil. €

Beograd -- Prebacivanje arhive u elektronski oblik Fond PIO radi godinama bez izveštaja. Oprema za posao koštala bi kao trećina jednog mesečnog računa.

Izvor: Novosti
Podeli

Koliko dokumenata Fond PIO godišnje iz papirnog prebaci u elektronski oblik - nije precizno evidentirano.

Na osnovu dokumentacije, primetno je da je mikrofilmovanje penzijskih predmeta, nakon višemesečne pauze, u najvećem zaletu bilo prošlog decembra, kada je preduzeću ”MFC Mikrokomerc” za ovu uslugu plaćeno 850.000 evra!

Ovaj posao sklopljen je baš u trenutku kada se u Fond PIO vratio Branimir Alinčić, bivši radnik ”MFC Mikrokomerca”, a sadašnji direktor Sektora za pravne i opšte poslove, zadužen za javne nabavke.

ARHIVA SKUPLJA OD ZGRADE
U planu javnih nabavki za 2011. godinu stoji da će se u ovoj godini na mikrofilmovanje potrošiti 204 miliona dinara! Ova je ubedljivo najskuplja usluga. Poređenja radi: u istom dokumentu je navedeno da radovi na dogradnji celog objekta novosadske filijale vrede 200 miliona dinara! Znatno su jeftinije i usluge održavanja svih objekata u Republičkom fondu PIO, pa to ovu kuću košta manje od 55 miliona dinara. Kompletna rekonstrukcija i adaptacija filijale u Boru, na primer, košta 46 miliona dinara, baš koliko i adaptacija užičke filijale.

Prema nezvaničnim informacijama, vrednost nove opreme kojom bi Fond PIO sam mogao da obavlja skeniranje i mikrofilmovanje iznosi oko 300.000 evra. Trećinu isplaćenog decembarskog rashoda ”MFC Mikrokomercu”!

"Dugi niz godina, radi se o značajnim sumama. Postavlja se pitanje da li se ti poslovi zaista obavljaju ili se sredstva prelivaju na neke druge strane?", kaže Milorad Mijatović, član Upravnog odbora Fonda PIO.

On navodi da se "od velikih troškova koji se stvaraju u Fondu PIO, deo njih svakako mora dati javnosti na uvid. Posebno ako je u pitanju novac za mikrofilmovanje. Kao član Upravnog odbora, pokretao sam to pitanje nekoliko puta, i pokretaću i sva druga pitanja u vezi s rashodima koji nisu direktno u vezi s penzijama i standardom penzionera".

Ideja da se na ovim poslovima uštedi novac, a Fond sam preuzme ceo posao, pa čak i da obavlja usluge za druge institucije, pokrenuta je pre šest godina, ali nije zaživela. U to vreme oformljen je i zaseban sektor za arhive, a zaposleni su sami počeli da razvrstavaju dokumentaciju po filijalama i da skeniraju predmete.

Fond je dobio 10 miliona dolara kredita od Svetske banke za kompletnu rekonstrukciju. Ideja je bila i da se deo novca iskoristi za izgradnju tri depoa. U hangarima u Novom Sadu, Beogradu i Nišu skladištila bi se sva dokumenta i na jednom mestu bi se obavljalo skeniranje svih predmeta.

Međutim, ovaj posao je stopiran 2009, smenom starog i postavljanjem novog rukovodstva. Ceo posao arhiviranja vratio se na staro. Ugovor sačinjen te godine dostigao je rekordnu vrednost od bezmalo tri miliona evra!

Osim što iz Fonda PIO i dalje ne odgovaraju na pitanja koliko su i u kom roku odradili posao, i dalje je nejasno kako se svih ovih godina aranžmani sklapaju bez tendera, a naročito od 2008. godine, kada je objedinjavanjem triju bivših fondova (za zaposlene, samostalne delatnosti i poljoprivrednike), fond postao novo pravno lice. Samim tim, sve javne nabavke morale su da se obavljaju putem tendera, jer stari ugovori više nisu važili.

strana 1 od 418 idi na stranu