Pogrešno da Aerodrom kupi deo Jata

"Nigde u svetu nije poznato da se jedno aerodromsko preduzeće angažuje i uključuje u kupoprodajne odnose sa prevoziocem. To je, u najblažem smislu, sukob interesa", ocenio je analitičar vazdušnog saobračaja Petar Hinić povodom navoda da postoji mogućnost da Aerodrom kupi deo imovine "Jat ervejza" i na taj način potpomogne restrukturiranje tog preduzeća.

Prema njegovoj oceni, beogradski aerodrom je nedovoljno tehnički i logistički opremljen i da bi „ako ima nameru da postane savremen, trebalo da razvije svoje usluge".

On je naveo da, na primera, aerodrom još nije instalirao nijedan kiosk za self-čeking, trebalo bi da se više angažuje i na pripremama za prijem lou-kost kompanija, odnosno za izgradnju posebnih terminala za ovu namenu, kao i na osposobljavanju tranzicione sobe za putnike jer su u njoj trenutno samo restoran i prodavnice i nema dovoljno stolica za sedenje.

"Postavlja se pitanje i zašto se ne uloži novac u izgradnju hotela na aerodromu, ili u novu parking zgradu. Naš aeredrom je jedan od retkih gde se putnici voze do grada da bi prenoćili u slučaju da ne mogu da polete zbog objektivnih okolnosti", navodi Hinić.

Prema njegovim rečima, jedan od pravaca razvoja bio bi i da se umesto povećanja cena aerodromskih taksi razmatra mogućnost povećanja tranzitnog saobraćaja i tako, kroz povećani broj putnika i letova, obezbede potrebni prihodi.

Hinić je naveo da kroz aerodrom u Beogradu prođe 2,5 miliona putnika godišnje dok je u nekim drugim zemljama taj broj mnogo veći. Tako kroz budimpeštanski aerodrom 'prodefiluje' 8,7 miliona putnika, a kroz bečki 14,8 miliona putnika.

Osvrćući se na proces privatizacije "Jata" Hinić je podvukao da je potrebno pre prodaje izvršiti restrukturiranje ove kompanije.

Zastarelost flote, koja je jedan od gorućih problema "Jata", mogla bi da se reši obnovom putem zakupa koji se u svetu u sve većoj meri primenjuje. "Zakup je jednostavniji, sa manje rizika i mogućnosti otkazivanja u relativno kratkom vremenskom periodu" objašnjava on.

Cilj "Jata" u 2009. trebalo bi da bude veće iskorišćenje putničke kabine (od 65 odsto) i prosečni dnevni nalet flote od preko deset časova.

Posebno "Jat" treba da obnovi dugolinijski saobraćaj sa Severnom Amerikom i povrati uticaj i kontrolu nad kretanjima preko 275.000 putnika koje strani prevoznici godišnje prevoze između Beograda i mesta preko Atlantika, preporuka je Hinića.