Poslodavci koriste zatvaranje radnji da zaposlene teraju na odmor?

Široka ovlašćenja koja pruža Zakon o radu poslodavci su iskoristili da im u vreme dok radnje ne rade "pišu" odmore i na taj način smanje ionako minimalan broj dana planiranih za odsustvo sa posla.

Mnogim radnicima godišnji odmori do leta gotovo da su prepolovljeni, a opravdanje poslodavca bilo je da bi im svakako ovi dani propali, pošto moraju da ih iskoriste najkasnije do 30. juna.

Radoslav Topalović, predsednik Samostalnog sindikata trgovine, kaže za Novosti da do sada nisu imali nijednu prijavu zaposlenih, ali to ne znači da ovakvih situacija nije bilo.

"Niko od radnika se nije žalio. Zakon o radu daje velika ovlašćenja poslodavcu kada je godišnji odmor u pitanju, a zaposleni se, da bi sačuvali kakav-takav posao, ne obraćaju inspekciji rada, niti sindikatu. Gazda, po zakonu, ima pravo da odredi vreme početka, ali i trajanje godišnjeg odmora, tako da su radnicima time ruke praktično vezane", kaže Topalović.

Radnica u jednom poznatom lancu parfimerija u Beogradu kaže da svi zaposleni odluku gazde prihvataju bez ikakvog protivljenja, jer smatraju da nisu u poziciji da se bune. U protivnom, bili bi zamenjeni kolegama sa tržišta rada, a oni bi završili na ulici.

"Svaki zahtev koji stigne iz uprave se kod gotovo 90 odsto zaposlenih ispoštuje. Nisam čula nikada ni da se neko od šefova radnji, sa kojima menadžment komunicira, ikada suprotstavio. Tako je i sada", kaže B. Ž., zaposlena u ovoj parfimeriji.

U Ministarstvu za rad objašnjavaju da prema članu 75 Zakona o radu, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim, a sve u zavisnosti od potrebe posla: Rešenje se zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak godišnjeg odmora, odnosno, ako se koristi na zahtev radnika, poslodavac može da ga dostavi i neposredno pre početka korišćenja.

Postoji, međutim, još jedna odredba Zakona o radu, po kojoj za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili poslodavca zbog nepostojanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu - zaposleni ima pravo na platu propisanu po ugovoru o radu.

Zagarantovan minimalac

Poslodavac može da uputi zaposlenog na plaćeno odsustvo za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima posla do koga je je došlo bez krivice samog radnika i to do 45 radnih dana. Za duže odsustvo neophodna je saglasnost ministra rada. Tada zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne plate u prethodnih 12 meseci, a pritom ona ne može biti manja od zakonskog minimalca.