U otpadu "čuči" 50.000 radnih mesta

U sakupljačkoj mreži "čuči i čeka" potencijalnih 50.000 radnih mesta, saopšteno je na drugoj međunarodnoj konferenciji Zelena ekonomija.

Kako je izjavila ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković, primena modela javno-privatnog partnerstva svakako može biti jedan od glavnih realnih izvora finansiranja projekata zelene ekonomije u Srbiji. "Korišćenje otpada u energetske svrhe je jedan od potencijala i vidova obnovljivih izvora enegije čijom implementacijom se ostvaruju preduslovi za ostvarenje koncepta zelene ekonomije i otvaranje novih radnih mesta", navela je Bogosavljević Bošković.

Ministarka je navela da je konačno upravljanje otpadom, a naročito sakupljanje i razvrstavanje otpada, ekološko, ali i ekonomsko pitanje u kom leži veliki potencijal.

"Zeleno zapošljavanje moglo bi da predstavlja ključnu kariku u borbi protiv siromaštva", navela je Bogosavljević Bošković.

Ona je istakla da trenutna svetska ekonomska kriza, u kontekstu klimatskih promena, energetske krize, nedostatka vode i hrane, predstavlja jedinstvenu priliku za korenite društveno-ekonomske promene u pravcu podsticanja "zelene ekonomije“.

"Zelena ekonomija se odnosi na široko korišćenje obnovljivih resursa kao izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, ali jednako tako i na razvoj i primenu održive organske poljoprivrede", objasnila je Bogosavljević Bošković.

Zelena ekonomija može da se postigne samo kroz konkretan paket mera - zakonodavne i tržišne mehanizme (subvencije, takse, porezi , javne nabavke), kao i uključivanjem privatnog sektora, navela je Bogosavljević Bošković.

"Istraživanje i inovacije u oblasti 'zelenih' tehonologija su ključne", dodala je Bogosavljević Bošković.

Ona je na kraju rekla i da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pripremilo za usvajanje set zakona koji se direktno odnose i doprinose primeni koncepta zelene ekonomije.

To su Nacrti o izmenama i dopunama: zakona o zaštiti životne sredine, o upravljanju otpadom, o zaštiti prirode, o nacionalnim parkovima i o zaštiti zemljišta, precizirala je Bogosavljević Bošković.

Ona je naglasila da nova zakonska regulativa obezbeđuje da se otpad sagledava u potpunosti kao resurs, a ne isključivo kao ekološki problem.

Direktorka kompanije Sekopak Violeta Belanović Kokir kazala je da je taj operator od 2010. do 2014. sa partnerima sakupio i poslao na reciklažu 127.000 tona otpada, od čega je 39 odsto ambalažni otpad.

"U istom periodu sakupljanje svih pet vrsta ambalažnog otpada poraslo je za šest puta", istakla je Belanović Kokir.