Luduju cene širom EU: Namirnice skuplje i do 37 posto

U Hrvatskoj je potrošačka korpa, odnosno osnovna korpa za hranu i higijenu koja uključuje 51 neophodan proizvod, poskupela u martu. Njen nacionalni prosek iznosio je 489,53 evra, što je 3,55 evra više nego u februaru.

Rast cena hrane poprima alarmantne razmere i u Nemačkoj. Naime, od 2020. godine cene prehrambenih proizvoda su porasle za čak 37 odsto, što je znatno više od opšte stope inflacije od 23 odsto, piše magazin Fenix magazin.

• Još jedan udar na džep: Ponovo poskupela potrošačka korpa u komšiluku

• Haos na globalnom tržištu: Cene hrane divljaju

Ipak, savezna vlada je do sada uglavnom ignorisala problem, iako postoje konkretne mere koje bi mogle da ublaže povećanje cena.

Za Vanesu, samohranu majku iz Tiringije, kupovina osnovnih namirnica postaje sve veći izazov.

"Svakog dana osećam koliko je život postao skuplji. Više nema mesta za samozadovoljstvo", rekla je ova dvadesetdevetogodišnjakinja za Focus onlajn.

Podaci statističkih institucija potvrđuju njen utisak – cene hrane rastu mnogo brže od ukupnih troškova života, što posebno pogađa domaćinstva sa nižim prihodima.

Najveći poskupljenja: Od čokolade do mesa

Najveći poskupljenja zabeležena su kod sledećih proizvoda:

• Konzervirano voće: +81%
• Kakao u prahu: +76%
• Čokolada: +72%
• Zamrznuto voće i povrće: +58%
• Govedina, suncokretovo i maslinovo ulje, margarin: više od +50%

S druge strane, tek oko 15 posto proizvoda poskupelo je manje od inflacije. Među njima su krompir, so, morski plodovi, vino, likeri i čaj.

• Ova balkanska zemlja je najjeftinija kada je reč o hrani: Švajcarska i dalje prva na listi najskupljih

• Spisak će vas iznenaditi: Ove namirnice su u Evropi najviše poskupele

• Skuplje od Beča: Cene hrane u Hrvatskoj među najvišim u Evropi

Najviše pogođeni građani s nižim primanjima

Više cene hrane najviše pogađaju građane sa nižim prihodima, jer oni veći deo svog budžeta troše na osnovne potrepštine. Kada cene porastu, primorani su da smanje potrošnju ili da biraju jeftinije, često proizvode nižeg kvaliteta.

Prema istraživanjima potrošačkih organizacija, čak 70 odsto ljudi sa mesečnim neto prihodima manjim od 2.000 evra već smanjuje neke od svojih kupovina ili prelazi na prerađenu hranu. Na duži rok, ovo može imati negativne posledice po zdravlje i povećati troškove zdravstvenog sistema.

Iako vlada još nije odlučno reagovala, stručnjaci i organizacije predlažu nekoliko konkretnih mera.

Trenutno, PDV na hranu iznosi 7 odsto (opšta stopa je 19%). Predlozi uključuju dalja smanjenja ili potpuno ukidanje poreza na osnovne proizvode.

Analize pokazuju da bi ova mera imala stvaran uticaj – tokom privremenog smanjenja PDV-a 2020. godine, cene hrane su pale u proseku za 1,3 odsto. U nekim zemljama, poput Poljske i Španije, efekat je bio još izraženiji.

Osnivanje agencije za praćenje cena

Jedan od problema je nedostatak transparentnosti. Cene često rastu prikriveno – smanjenjem ambalaže po istoj ceni, fenomen poznat kao "smanjena inflacija".

Rešenje bi mogla biti posebna institucija za praćenje cena, poput onih koje već postoje u Francuskoj, Španiji i Italiji. Takva tela redovno analiziraju cene i upozoravaju na nepravilnosti, čime se povećava transparentnost tržišta.

Predložena mera uključuje dobrovoljnu ponudu jeftinijih osnovnih proizvoda u supermarketima. Model je zasnovan na grčkoj "kućnoj korpi", gde trgovci moraju da ponude određene proizvode po pristupačnim cenama.

Iako ovaj model može smanjiti cene određenih artikala u kratkom roku, njegov dugoročni efekat na inflaciju nije jasno dokazan.

Potreba za hitnim delovanjem

Veliki trgovinski lanci u Nemačkoj smatraju da već nude dovoljno povoljnih proizvoda i ne vide potrebu za dodatnim merama. Industrija upozorava da bi prevelika intervencija države mogla narušiti tržišne mehanizme i čak dovesti do dodatnih poskupljenja.

Rast cena hrane postaje sve veći društveni problem koji posebno pogađa najranjivije grupe. Iako postoje konkretni predlozi za ublažavanje situacije, politička volja za njihovu implementaciju zasad je ograničena.

Bez jasnih mera, mnogim građanima osnovne namirnice mogle bi postati luksuz – što otvara pitanje socijalne pravednosti i dugoročne stabilnosti društva.