Kremaljski liberal i Putinov operativac - grize kao buldog

Taj sposobni Putinov finansijski operativac, iako mu mnogi nalaze rupe u ekonomskom i finansijskom znanju (po obrazovanju je pravnik, ali dobra karakteristika mu je, pišu ruski mediji, što zna izabrati saradnike i zna ih slušati) imao je zanimljiv životni i politički put, ali i sreću da se u isto vreme našao na istom mestu kad i Vladimir Putin u gradskom poglavarstvu Lenjingrada, u jeku raspada SSSR-a.

“Zatvorsko vaspitanje”

I on je poput Putina, te još nekolicine vodećih ljudi iz sadašnje kremaljske elite (Dmitrij Medvedev, Sergej Ivanov, Anatolij Kudrin, Igor Sečin, Dmitrij Kozak) izašao iz političkog kaputa oca ruskih postsovjetskih političkih i ideoloških promena Anatolija Sobčaka, koje je sadašnji vladar Rusije odveo sa sobom u Moskvu. Oni čine njegov najodaniji i najbliži saradnički “političko-korporativni” krug.

Gref, kako ga opisuje moskovski nedeljnik Sobesednik, veruje u ultimativnost privatne imovine, pa i kada je u pitanju socijalni sektor (socijalni programi države samo je sputavaju, smatra Gref) i zalaže se za izlazak države iz ekonomije, zalagao se za ulazak Rusije u STO, ali mu ne smeta što je na čelnom mestu u državnoj banci. Ruski ga mediji nazivaju “pragmatičnim i sposobnim karijeristom”. Taj 53-godišnji etnički Nemac rodio se Kazahstanu, gde su iz Donjecka, početkom Drugog svetskog rata, prognani njegovi roditelji. U kući se, uz ruski, govorio nemački.

Jedan je od retkih ljudi iz kremaljske putinovske elite koji je služio vojsku i ne dolazi iz uzornih sovetskih režimskih porodica srednjeg sloja. Služio je u specijalnim jedinicama ministarstva unutrašnjih poslova, a specijalnost su mu bili “praćenje zatvorenika do sibirskih logora i gušenje zatvorskih pobuna”. Neki njegovi saradnici kažu da u poslu grize k’o buldog jer je imao “zatvorsko vaspitanje”. Nakon dvogodišnjeg vojnog roka upisuje pravni fakultet u Omsku.

Kremaljski liberal

Politički uspon, kako smo rekli, zahvaljuje Sobčaku, a potom i Putinu, koji mu bezrezervno veruje, pa i u slučaju kada je na suđenju Mihailu Hodorkovskom i Aleksandru Lebedevu u aferi Jukos svedočio u njihovu korist. Tvrdio je da Jukos nije “krao naftu, jer da jesu, njemu bi to bilo poznato”, a protivio se i podržavljenju Jukosove tvrtke ćerke Jugansknjeftegaz. Ali, to mu ipak nije smetalo da bude u upravi najjače ruske državne naftne kompanije Rosnjeft, ali istovremeno i u Veću direktora Vagita Alekperova, većinskog vlasnika najjače ruske privatne naftne kompanije Lukoil. To je jedan od klasičnih postulata putinizma. U Kremlju se odmah svrstao među tzv. kremaljske liberale koje je predvodio Anatolij Čubajs, a potom je postao i ministar privrede u vladi Mihaila Fradkova, s kojim se često svađao.

Putinu se, pišu ruski mediji, sviđalo što on “narodskim jezikom” može objasniti komplikovane ekonomske stvari i ne koristi “običnom čoveku nejasne termine”. Gref posjeduje 0,0016 akcija Sberbanke. Možda je zanimljivo da mu je sin Oleg bio zaposlen u londonskoj poslovnici Dojče banke, a brat Jevgeniji vlasnik je trgovinskog lanca Tehnosofija, kao i trgovinskih centara Geomart i Letur.