Banke sakrile 50 miliona evra gubitka

S obzirom na to da zvaničnih podataka iz Centralne banke nema, ostaju samo pretpostavke stručnjaka da su pojedini bankari fingirali izveštaje, kako bi smanjili gubitak.

Narodna banka Srbije može da stavi pod prismotru banku u slučaju kada utvrdi da otežano posluje, odnosno da je njen rad ugrožen, a u ovom slučaju zbog rizičnih i teško naplativih zajmova. Kako nivo problematičnih kredita raste i pre svega firme sve teže otplaćuju svoje rate, mnogim bankama je to veliki teret.

Prema poslednjim podacima, banke ne mogu da naplate oko 2,5 milijarde evra ili četvrtinu ukupno odobrenih kredita. Nezvanično, sami bankari priznaju da je taj procenat mnogo veći i da dostiže 30 odsto. Prema podacima NBS preduzeća ne mogu da vrate 236,5 milijardi dinara uzetih zajmova, a najveći dužnici su firme iz prerađivačke industrije, trgovine i građevinarstva. Od toga, građevinari nisu u stanju da otplate gotovo polovinu uzetih kredita. Kada su građani u pitanju, dug bankama koji ne mogu da izmire je oko 67 milijardi dinara. Najviše problematičnih kredita je među stambenim i to oko 20 milijardi dinara, dok banke ne mogu da naplate oko 156 milijardi odobrenih gotovinskih zajmova.

"Banke za problematične kredite izdvajaju velike rezervacije i ona je na nivou celog bankarskog sektora Srbije 124 odsto", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

"Dakle, ti zajmovi su u potpunosti pokriveni, ali zbog njih banke imaju manji profit. Banke ne odobravaju svesno kredite koje kasnije ne mogu da naplate, jer svakog klijenta proveravaju. Naravno, ima izuzetaka, ali generalno gledano, problemi nastaju neočekivano. Ni firme ne vraćaju uzete zajmove iz hira, već zato što zapadaju u probleme. Neke izgube tržišta i ne mogu da prodaju robu, druge ne mogu da naplate isporučenu robu... To je začarani krug".

Prema rečima Dugalića, za razliku od Evrope i Amerike gde su banke izazvale ekonomsku krizu, kod nas je obrnuto, loše ekonomsko okruženje pritiska banke.