BBC na srpskom - B92

Balkan i oružje: "Oružje za ne daj bože" - zašto građani na Balkanu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija

Najveće masovno ubistvo u novijoj istoriji Crne Gore ponovo otvara pitanje dostupnosti oružja na Balkanu, gde je 90 odsto svog oružja u rukama građana.

Izvor: BBC
Podeli
Reuters
Reuters

Masovno ubistvo na Cetinju, kada je napadač ubio 11 ljudi, još jednom je otvorilo pitanje dostupnosti vatrenog oružja na Balkanu, gde je 90 odsto svog oružja u rukama građana.

Procenjuje se da građani u regionu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbije i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.

Kako se procenjuje, na svakih 100 stanovnika ima 30 komada oružja, dok u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika dolazi 40 komada lakog naoružanja.

"Politička i društveno-ekonomska nestabilnost na Balkanu u poslednjih 30 godina i česte dnevno-političke pretnje novim ratom, dovele su do toga da mnogi građani nisu spremni da se odreknu oružja, već ga čuvaju za ne daj bože", kaže Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP).



I pored napora da se smanji količina oružja, u zemljama Zapadnog Balkana i dalje ga ima "previše", ocenjuju istraživači BCBP.

Procenjuje se da između 500 hiljada i 1.6 miliona domaćinstava poseduje vatreno oružje, i to više ilegalnog nego legalnog.

Amerika je prva u svetu po količini oružja po glavi stanovnika,120 komada oružja na 100 ljudi, podatak je ankete.

'Značajan bezbednosni rizik'

Zastave u Crnoj Gori spuštene su na pola koplja u znak žalosti za nastradalima u masovnom ubistvu/Reuters/Stevo Vasiljevic
Zastave u Crnoj Gori spuštene su na pola koplja u znak žalosti za nastradalima u masovnom ubistvu/Reuters/Stevo Vasiljevic

Količina oružja u zemljama regiona, a posebno ilegalnog, predstavlja "značajan bezbednosni rizik", ocenjuje Petković.

"Sama činjenica da neko poseduje oružje predstavlja rizik, a da li će ga upotrebiti zavisi od okolnosti", dodaje.

Kako podseća, istraživanja pokazuju da u ubistvima "prednjači ilegalno vatreno oružje".

Prema pisanju crnogorskih medija, napadač sa Cetinja imao je dozvolu za vatreno oružje.

Međutim, za sada nije poznato da li je bila važeća ili je istekla.

Nije poznat ni status oružja koje je protiv napadača upotrebio sugrađanin koji je pokušao da ga zaustavi, zbog čega ga neki smatraju herojem.

Prema podacima iz 2015, u Crnoj Gori više od 80.000 ljudi je dobilo dozvolu za držanje oružja, ali je u više od dve trećine slučajeva istekla.

Petković kaže da o količini ilegalnog oružja u Srbiji postoje samo procene, a kreću se od 200.000 do preko milion komada.

"To je oružje koje je preostalo ne samo iz ratova devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, već iz raznih oružanih sukoba koji su se na ovim prostorima odvijali kroz 20. vek", objašnjava.

Tokom prethodnih godina, ministarstva unutrašnjih poslova kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, u više navrata su pokretala akcije u kojima su apelovale na građane da predaju neregistrovano oružje.

Petković podseća da tokom trajanja akcija, građani to mogu da učine "bez ikakvih posledica".



Kako dodaje, najuspešnija ovakva kampanja u Srbiji bila je posle policijske akcije Sablja 2003. godine, kada su građani predali "oko 50.000 komada oružja".

Bila je to policijska akcija pronalaženja i hapšenja osumnjičenih za atentat na premijera Zorana Đinđića, ali i drugih za koje se sumnjalo da su pripadnici kriminalnih klanova.

"Sve kasnije akcije bile su znatno manjeg dometa - predato je svega nekoliko hiljada", ističe Petković.

Navodi i da istraživanja pokazuju da "veliki broj građana ne želi da se odrekne oružja".

"Pored političke nestabilnosti, tome doprinosi i kultura mačizma, jer se oružje smatra nekom vrstom statusnog simbola", kaže.

Koliko u proseku ima oružja u regionu

Procenjuje se da u Bosni i Hercegovini, na svakih 100 stanovnika ima 31 komad oružja - ilegalnog i legalnog zajedno.

U Severnoj Makedoniji dolazi 30 komada na 100 stanovnika, a na Kosovu je taj broj 24 na 100.

U Hrvatskoj i Albaniji ima ga višestruko manje.

Hrvatskoj se radi o 2 komada na 100 stanovnika, a u Albaniji je to 1.5 komad na 100 ljudi.

Izvori: Anketa o lakom oružju i World Population Review

BBC
BBC

Ko može da dobije dozvolu za vatreno oružje?

U Srbiji i u Crnoj Gori su 2015. godine doneti novi zakoni o oružju, sa idejom da se uvede efikasnija kontrola posedovanja i prometa.

"Zakonski okvir je dobar zato što je potrebno ispuniti zaista stroge uslove za dobijanje dozvole", kaže Petković.

U obe države, tada je uveden uslov da svako ko želi da poseduje oružje mora da dokaže da za to ima opravdan razlog, dok je prethodno bila dovoljna zdravstvena procena.

"Jedan od opravdanih razloga može biti lična bezbednost, s tim što građani moraju da dokažu pred policijom da im bezbednost može biti ugrožena", dodaje.

"Ali, praksa MUP-a nije ujednačena - znamo da su u nekim policijskim stanicama građani odbijeni, dok su u drugim bez problema dobijali dozvole", navodi.

Takođe, prilikom prijave je potrebno priložiti lekarski izveštaj.

Kada nadležni izdaju dozvolu za oružje, MUP o tome obaveštava izabranog lekara, koji ima zakonsku obavezu da nadalje prati nosioca oružja, kao i da prijavi ako dođe do relevantnih promena u zdravstvenom stanju.

"Međutim, ne postoji univerzalan sistem razmene informacija, a kako se veliki broj građana leči privatno, izabrani lekar u državnoj ustanovi najčešće nema uvid ako dođe do promena", kaže Petrović.

I u Crnoj Gori i u Srbiji, oružje i municiju može kupiti i držati svako stariji od 18 godina, ako od nadležnih organa dobije odobrenje za nabavku i držanje oružja.

Uz ispunjavanje dodatnih uslova, moguće je dobiti i dozvolu za nošenje oružja.

'Skromni dometi': Šta se preduzima radi smanjenja količine ilegalnog oružja?

Na Samitu o Zapadnom Balkanu koji je 2018. godine održan u Londonu, usvojena je mapa puta za rešavanje ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja.

Autori mape su institucije iz regiona pod pokroviteljstvom Nemačke federalne kancelarije za spoljne poslove i Centra za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC) uz koordinaciju Velike Britanije, Francuske i Evropske komisije.

"Mapa ima za cilj da poboljša zakonski okvir, uskladi ga sa evropskim zakonskim okvirom i smanji broj komada oružja, kao i da ograniči ilegalne tokove", objašnjava Petković.

Međutim, kako ocenjuje, dometi mape su "skromni".

"Od kada je doneta, nije zabeleženo značajnije smanjenje količine oružja, a u Srbiji poslednjih godina nije bilo novih poziva za predaju neregistrovanog oružja ", podseća.

Pandemija je povećala opasnost da građani koji su legalno držali oružje skliznu u ilegalnu zonu, jer je usporila administrativne procese, kaže Petković.

Izmeđi ostalog, usporila je proces izdavanja biometrijskih isprava za one koji drže i nose oružje, što je bilo predviđeno još zakonom iz 2015.

Zato je Srbija u februaru 2022. godine još jednom izmenila Zakon o oružju, produživši rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja.

Rok za zamenu isprava izdatih po prethodno važećem zakonu produžen je za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 157 idi na stranu