BBC na srpskom - B92

Vremenske nepogode u sred vrelog leta: Otkud grom iz vedra neba

Letnje oluje zahvataju manje površine, kreću se brzinom i do 80 kilometara na sat, a izazivaju velike štete i u selu i u gradu.

Izvor: BBC
Podeli
Munja/BBC
Munja/BBC

Koliko god ih često doživimo, uvek se iznenadimo kada se usred skoro pa pustinjskih vrućina nebo zacrni, prolome se munje i gromovi a vetar fijuče kao na otvorenom moru.

Leto je godišnje doba kada se beži u hlad, od vrućine, ali i od oluje i njenih pratećih pojava - sevanja, munja, grmljavine, pljuskova i grada.

Tokom letnjih oluja nisu retki ni obilni pljuskovi, a ni grad, a karakteriše ih pojava na manjim, lokalnim površinima, munjevito premeštanje brzinama i do 80 kilometara na sat, a mogu da izazovu ogromne štete kako po poljoprivredne useve, tako i po živote ljudi i životinja.



Otkud obilne padavine i nemirno nebo u sred leta?

"Usled velikog zagrevanja dolazi do isparavanja vodene pare koja se penje u visinu jer je lakša od vazduha i i u višim slojevima atmosfer se hladi i kondenzuje formirajući oblake. Što je temperatura viša, veća je šansa da do tog procesa dođe", objašnjava za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić.

Zahvaljujući savremenim meteorološkim radarima moguće je pratiti i prognozirati vremensku nepogodu na nekom području i za sat vremena.

"Grmi, seva, vreme se menja"

Munje i gromovi/BBC
Munje i gromovi/BBC

Pljuskovi, grmljavina, munje i grad su olujne pojave koje ne biraju mesto - pogađaju i selo i grad, i prirodu i betonske građevine.

Munja nastaje u oblacima zbog razlike u naelektrisanju izmenju zemlje i unutrašnjosti oblaka.

"Kada razlika u naelektrisanju između podloge iznad koje se oblak kreće i baze oblaka dostigne određenu vrednost, onda dolazi do oslobađanja električne struje - oslobađa se munja", kaže Ducić.



Iako se u narodu termin "grom" upotrebljava za skoro svaku olujnu pojavu, on je samo zvuk koji proizvodi munja.

Mnoge plaši i sevanje - pojava unutar oblaka koja neretko najavljuje oluju, a vidi se samo noću ili u sumrak i svitanje.

"Munja ne stiže do tla, već se elektricitet oslobađa u samim oblacima", objašava Ducić pojavu sevanja.

Zablude o olujama

Oblaci/BBC
Oblaci/BBC

Postoje brojne zablude o olujama, pretočene i u narodne poslovice i verovanja.

Ducić kaže da je poslovica da "munja nikada ne udara dva puta u isto mesto" jedna od zabluda i da se takvi udari često događaju.

"Skoro svake godine u centru Beograda udari munja u najviše zgrade - u Skupštinu, Beograđanku, Politiku, Hram Svetog Save".

"Grom iz vedra neba" je takođe nešto što se ne dešava u prirodi - ali je zato "moguće da munja ima dug put, i po nekoliko kilometara", kaže Ducić.

"Munja iz oblaka koji nije direktno iznad nas ne mora da udari ispod samog oblaka, nego se može granati".

U tom slučaju nebo nije vedro, već je delimično naoblačeno, objašnjava.

Mnogi veruju da su danas oluje češće nego ranije, međutim stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama - beleže se od 1920. godine - pokazuju da rasta broja nepogoda u Beogradu nema.

"Takav utisak se stiče jer je bolji sistem osmatranja. Gušća je meteorološka mreža stanica, a i danas svi snimaju nepogode mobilnim telefonima i kače na društvene mreže i Jutjub", kaže Ducić.

"Od Svetog Ilije, sunce sve milije"

Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi - ni u polju, niti kod kuće.

Neki od praznika su Sveti Ilija - 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.

"To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu - da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju", kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.



Prema verovanjima, Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša a gde pasti kiše, dok je prema predanju, na ovaj dan, pre podne je leto, a posle podne jesen.

Sveti Ilija je nasledio brojne osobine staroslovenskog boga neba i groma Peruna, zbog čega ga u narodu još zovu Gromovnik.

Narodno verovanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije, pa na ovaj praznik oluje nisu neuobičajne jer - "brat i sestra razgovaraju".

"Verovanje je modifikovano, ali ljudi uglavnom ne rade na velike praznike - posebno kada se radi o gromu i vetru, a ide se čak i dotle da se ne uključuje mašina za veš", naglašava Repedžić..

Kaže da i među Vlasima, u istočnoj Srbiji, postoji običaj sprečavanja oluje gde se voda sipa u čašu i govori "kako se rastura ova voda, tako da se rasture i kišni oblaci".

Postoje i narodni običaji kojima se priziva kiša, a najpoznatiji su dodolski rituali.

Dodole - mlade devojke obučene u poderanu odeću, sa vencima na glavama i buketima cveća u rukama, igrajući prizivaju kišu.

Repedžić tvrdi da ovaj običaj više ne postoji i da je nestao "modernizacijom i elektrifikacijom" sredinom dvadesetog veka.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 138 idi na stranu