Da li ćemo ikada vratiti kriogeno zamrznuta tela u život?

"Imam 14 godina i ne želim da umrem, ali znam da ću umreti. Smatram da će mi kriogeno zamrzavanje pružiti šansu da se izlečim kada se probudim, makar to bilo i za nekoliko stotina godina”, napisala je u pismu sudiji.

Pitanje koje je pokrenuo ovaj slučaj je sledeće - kolika je šansa da ljudi osmisle tehnologiju koja će jednog dana zaista omogućiti vraćanje ljudi iz mrtvih?

Aleksandra Stolcing, profesor regenerativne medicine na Univerzitetu u Lafborou, pružila je detaljniji uvid u ovaj problem u intervjuu za The Conversation.

Stolcing navodi da je priroda već pokazala čoveku da je moguće kriokonzervisati životinje poput reptila, vodozemaca, crva i insekata.

Međutim, bilo kakav vid zamrzavanja, kada je reč o ljudskom organizmu, uzrokuje znatno oštećenje tkiva. Naučnici još ne razumeju najbolje ova oštećenja na ćelijskom nivou, ali je moguće donekle imati kontrolu nad njima.

Svaka inovacija na polju kriogenog zamrzavanja oslanja se na dva aspekta: bolje očuvanje tkiva tokom procesa zamrzavanja i njegov oporavak nakon odmrzavanja.

Šteta koja nastaje tokom smrzavanja mogla bi da se izbegne pažljivo regulisanim snižavanjem temperature i oslanjanjem na brojne vrste krioprotektanata.

Ali, nije samo očuvanje zasebnih ćelija ono što bi trebalo da nas brine.

U smrznutom stanju, tkiva su generalno biološki stabilna. Biohemijske reakcije, uključujući degeneracije, toliko su usporene da bi moglo da se kaže da su efikasno zaustavljene.

Ipak, čak i tada postoji rizik od nastanka mikropukotina u smrznutom tkivu, a temperaturne fluktuacije mogle bi da izazovu niz problema.

Antioksidansi i druge supstance mogli bi da ublaće posledice oporavka organizma i spreče nastajanje veće štete, ali jedan od naročitih izazova predstavlja ponovno uspostavljanje skladnog funkcionisanja organa.

Srećom, izazovi koji nosi vraćanje dotoka krvi u organe su već poznati u urgentnoj medicini, a ohrabrujuće je saznanje da samo hlađenje tela nema negativno dejstvo na ljudski organizam – štaviše, ima sposobnost da ublaži posledice različitih vrsta trauma.

Brojne žrtve davljenja koje su vraćene u život preživele su zahvaljujući usporenim biološkim procesima koje je prouzrokovala hladna voda, a sličan postupak primenjuje se i u hirurgiji.

Čuvanje ćelija hlađenjem od velikog je značaja u oblasti lečenja neplodnosti i regenerativne medicine. Kriptoprezervisane i vitrifikovane ćelije i uzorci tkiva (jajne ćelije, sperma, koštana srž, matične ćelike, rožnjača, koža) redovno se odmrzavaju pre transplantacije, a naučnici su u međuvremenu započeli i kriptoprezervaciju krupnijih delova tela poput prstiju i nogu.

Pojedini složeni organi, poput bubrega, jetre i creva već su kriogeno zamrzavani i odmrzavani pre nego što su presađeni u organizme životinja.

Uprkos tome što se transplantacija još pretežno oslanja na hlađenje, a ne smrazavanje organa, naučnici razvijaju sve bolje načine za primenu kriptoprezervacije celih organa u terapeutske svrhe.

Najveće prepreke

Kriptoprezervacija celih mozgova trenutno u najboljem slučaju predstavlja samo sferu interesovanja stručnjaka - eksperimenti koji uključuju smrzavanje kompletnih mozgova životinja nisu prijavljivani još od 70-ih godina prošlog veka.

Dok faktori poput dobrog snabdevanja krvlju i visoke tolerancije na mehaničku distorziju mogu da olakšaju zamrzavanje ‘mislećih organa’, pred naučnicima i dalje ostaju brojni tehnički i naučni izazovi, naročito kada se ima u vidu da glavni cilj ovog procesa predstavlja očuvanje funkcionalnosti mozga i pamćenja.

Bez nekih većih naučnih proboja na ovom polju, vrlo je verovatno da će ti faktori nastaviti da koče terapeutsku primenu kriogenog zamrzavanja.

Jedna od najvećih prepreka je to što ne samo da je nakon odmrzavanja potrebno sanirati štetu prouzrokovanu hlađenjem tela, već i obrnuti poces koji je doveo do smrtnog ishoda osobe – i to tako da se nastavi njeno svesno postojanje.

Sa čisto tehničke tačke gledišta, ovu dodatnu komplikaciju bi možda trebalo izbegavati. Na primer, neko ko ima demenciju će već izgubiti najveći deo svojih sećanja do trenutka smrti i neće više bit ista osoba kada se probudi.

Suočeni s tim, pacijenti sa neuro-degenerativnim poremećajima koji ne žele da žive sa ovim stanjem mogli bi da zatraže da budu zamrznuti pre smrti, u nadi da će u dalekoj budućnosti uspeti da povrate pamćenje kada se probude.

Međutim, jasno je da ovaj problem podiže brojna legalna i etička pitanja.

Jedan od načina na koji bi kvalitet tehnologije oživljavanja mogao da bude poboljšan je primena nanotehnologije. Zamisao da bi molekularne mašine jednog dana mogle da popravljaju bilo koju vrstu oštećenja na ćelijama ili tkivima možda se čini pre kao domen SF-a, ali s obzirom na brzo napredovanje ove naučne oblasti, bilo bi ishitreno odbaciti je u potpunosti.

Izvor: Daily Mail