Dan koji je izmirio i ratne neprijatelje

Napisano pre 100 godina u rovovima zapadnog fronta, jedno pismo britanskog vojnog oficira majci, detaljno opisuje kako su vojnici obe zaraćene strane na Božić spustile oružje.

Alfred Dugan Četer, opisao je u pismu majci kako je izgledao taj Božić:

“Mislim da je to najneverovatniji prizor koji je iko imao priliku da vidi. Oko 10 ujutro virio sam preko parapeta kada sam ugledao Nemca kako maše rukama i još dvojicu kako izlaze iz njihovog rova i kreću ka nama.

Već smo hteli da zapucamo, kad smo videli da su nenaoružani, pa je jedan od naših otišao njima u susret. Za oko dva minuta teritorija između dve linije razgraničenja bila je prepuna ljudi s obe strane koji su se rukovali i jedni drugima želeli srećan Božić.

To je trajalo oko pola sata, a većini je zatim naređeno da se vrate u rovove.

Tokom ostatka dana niko nije ispalio ni metak, a ljudi su šetali unaokolo kako su želeli. Takođe, organizovali smo masovne sahrane sa opelima za neke poginule – i Nemce i naše – koji su ležali između linija”.

Stogodišnjica tog događaja, zabeleženog u Velikom ratu, proslavljena je danas u Velikoj Britaniji kao trijumf ljudskosti nad krvoprolićem u koje je Evropa tada bila utonula.

Manje je poznato da su neki britanski vojnici kasnije kažnjeni zbog "druženja sa neprijateljem". Oni koje je dotad metak zaobišao, provešće još tri Božića u rovovima, ali više neće biti sličnih primirja. Prvenstveno zbog mržnje koja će eskalirati sa ratnim užasima, ali i zbog odluke generala da spreče ovakva "zbližavanja" iz straha da bi to moglo da utiče na borbeni moral.

Ovaj događaj bio je inspiracija britanskoj robnoj kući Sensberi u snimanju božićne reklame koja je izazvala oprečne reakcije. Ove godine, britanska Kraljevska pošta objavila je komemorativni set poštanskih markica i reprodukciju pisma. Takođe, ona je objavila i oko 250 drugih ratnih pisama koje su britanski vojnici tokom Prvog svetskog rata slali najmilijima.