Ta božanstvena čokolada...

Da li čokolada podiže nivo serotonina i podstiče dobro raspoloženje i sreću? O tome se mnogi spore. Već odavno se tim pitanjem bavi i nauka. Brojnim istraživanja su pokušaj da se odgonentnu dejstva te poslastice od kakaa, mleka i šećera. Mnogo je studija o tome na koji način čokolada utiče na telesne funkcije. Osobe koje učestvuju u istraživanjima pri tom ne mogu da biraju svoju omiljenu vrstu čokolade, jer nauku pre svega zanima tamna čokolada, blago gorka ili gorka.

Čokolada mora da sadrži najmanja 70 procenata kakaa da bi pozitivno delovala na telo. Tajna se krije u flavonoidima u zrncima kakaa. Ti flavonoidi su biljna vlakna koja imaju antiinflamatorno dejstvo. Oni regulišu masnoću u krvi, smanjuju nivo holesterola i krvni pritisak. Oni takođe usporavaju starenje i još mnogo toga.

„Postoje mnoga naučna istraživanja koja pokazuju da sastojci čokolade pozitivno utiču na mentalnu formu“, kaže naučnica Angela Bethold. „Flavonoidi utiču na imuni sistem, pozitivno deluju na zidove krvnih sudova jer sprečavaju njihovo preveliko zgušnjavanje. Krv može slobodnije da teče kroz sudove.“ Čokolada, dakle, u određenoj meri, sprečava aterosklerozu, stvrdnjavanje arterija i moždani udar.

Utiče na raspoloženje

Jedno je sigurno: čokolada sadrži kamen temeljac hormona sreće serotonina, a to je aminokiselina triptofan. Ali koliko čokolade je čoveku potrebno da bi bio srećan? Odgovor glasi: velika količina. Sa jednom tablom se ništa nije uradilo.

Čokolada se dovodi u vezu sa nagrađivanjem. Jer već mala deca dobijaju komadić čokolade ako su bila dobra. Pozitivan osećaj koji tada nastaje, može da se objasni sa hemijskom supstancom dopaminom. On je takoreći zadužen za sistem nagrađivanja u mozgu.

Ipak, previše čokolade više šteti nego koristi zdravlju – o figuri da i ne govorimo. Pri tom je svejedno da li je reč o tamnoj, mlečnoj ili beloj čokoladi. „Crna čokolada, kao i svaka druga, sadrži mnogo masnoće i šećera. To znači, kada jedemo mnogo čokolade, uzimamo mnogo kalorija i to može lako da vodi ka brzom gojenju“, objašnjava Bethold.

Nije samo za jelo

Po konzumiranju čokolade Nemačka je na drugom mestu u svetu, sa oko 11 kilograma godišnje po stanovniku. Na prvom mestu je – ko bi drugi nego – Švajcarska. Na kraju krajeva alpska republika je čokoladni raj, ne samo što se tiče proizvodnje, već i konzuma: stanovnik Švajcarske godišnje pojede skoro 12 kilograma čokolade. Ali to ne znači da svi Švajcarci imaju višak kilograma.

Čokolada međutim može da se konzumira i bez kalorija. Kozmetička industrija je to odavno otkrila. Tako postoje maske za lice od čokolade, tečnost za kupanje od čokolade ili čokoladna masaža. Jedan kozmetički studio tako se i reklamira na internetu: „Opustite se uz blagu masažu i toplu čokoladu. Uverićete se da čokolada podstiče radost i zadovoljstvo.“