Šta najavljuju (u nekim delovima sveta) rekordno topli jun i jul

Foto: Falk Lademann/Flickr.com

Najnovija statistika Saveza američkih meteoroloških službi (NOAA) - za čitavu planetu, pokazuju kako još nikada od početka zvaničnih merenja (od 1880.) ova dva meseca juni i juli, nisu bili toliko topli kao ove godine. Oba meseca su bila toplija za 0,74 odnosno, 0,72 stepena od proseka izračunatog za 20. vek. Prema ovim podacima bi se moglo zaključiti kako proživljavamo trend stalnog otopljavanja. Ali ako se uporede čitave godine, u tom slučaju su 2013, 2010, i 1998. bile najtoplije godine u prethodnom veku, piše Dojče vele.

Topla i hladna razdoblja se smenjuju

Foto: Josie/Flickr.com

Ali iz svega ovog ne može se zaključiti da li se čovečanstvo zaista nalazi pred razdobljem globalnog zagrevanja ili zahlađenja. Prema podacima NOAA, jasno se mogu pratiti dugotrajna razdoblja viših i nižih temperatura: između 1880. i 1911. zabeleženo je globalno zahlađenje i to za pola stepena Celzijusovih. Nakon toga je usledila faza zagrevanja, koja je trajala do 1942, iza koje opet sledi faza zahlađenja do sredine 50-tih godina prošlog veka.

Otada pa sve do kraja 20. veka je primetno zagrevanje, koje se, međutim, od 1998. usporava. Tokom poslednje decenije je temperatura, bez obzira na drugačiju percepciju, stabilna. Uprkos nekim oscilacijama kao što je slučaj sa poslednja dva meseca. Stoga i ne čudi što zagovornici i kritičari, teze o globalnom zagrevanju na različite načine interpretiraju podatke, koje objavljuje NOAA.

Spor oko globalnog zagrevanja

Foto: Evi Christodoulou/Flickr.com

Oni koji porast emisije štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, okrivljuju za globalno zagrevanje vide direktnu povezanost između porasta temperature i razvoja industrije i potrošnje fosilnih goriva. NOAA meri i količinu ugljen-dioksida u atmosferi i na osnovu ovih podataka se od 50-tih godina prošlog veka primećuje uzastopni rast vrednosti. Sve su to podaci koji idu u prilog teoriji o uticaju čoveka na promenu klime.

Ali iz istih podataka kritičari ove teze „čitaju“ nešto sasvim drugo. Oni smatraju kako su vrednosti zabeležene u poslednjih deset godina jasno pokazale da povećanje emisije ugljen-dioksida nije povezano sa promenom temperature. Osim toga, kako dalje argumentuju protivnici teze o zagrevanju, u prošlosti je takođe bilo faza zagrevanja i zahlađenja - i to bez uticaja industrije.

Poslednjih vekova zabeležene su faze tokom kojih je čak bilo osetno toplije nego danas. Kritičari oba tabora smatraju kako se faze ionako ne mogu meriti u decenijama, nego bi pouzdani ciklusi bili vidljivi tek iz podataka za više vekova. Ali za takvu vrstu poređenja biće potrebni decenije i vekovi – a do tada ostaju špekulacije.