Da li biste gledali 3D porno filmove?

Lens Džonson, producent filmova iz Južne Kalifornije ne štedi reči hvale za 3D tehnologiju. „Avatar je potpuno promenio pravila igre. Uspeh tog filma mnoge ljude je približio savremenoj tehnologiji. Videti sada znači verovati“, kaže on.

Džonson možda jeste inspirisan „Avatarom“, ali filmovi koje on pravi ne mogu biti različitiji od ostvarenja Džejmsa Kameruna.

Ovaj producent je i predsednik Bad Girls in 3D, kompanije koja distribuira porno filmove. Prošlog januara, Bad Girls in 3D bila je pravi hit na Sajmu zabave za odrasle u Las Vegasu, gde je kompanija predstavila novi sistem kućne zabave.

Reč je o kobinaciji 60-inčnog „Micubiši“ 3D HDTV, 3D naočara i pristupa filmovima za odrasle na Bad Girls sajtu.

Paket košta nešto manje od 4.000 dolara (3.200 evra), plus pretplata od 20 dolara mesečno. Ponuda nije ni malo jeftina, ali Džoson smatra da cena neće oterati kupce.

„3D je budućnost pornografije“, kaže on.

To je prilično hrabra izjava, ali on nije jedini koji u to veruje.

Hustler Video radi na 3D porno parodiji Avatara, pod nazivom „Ovo nije Avatar XXX“ (This Ain't Avatar XXX) koji će biti dostupan od septembra.

Takođe, producent iz Hong Konga, Stiven Šiu Junior radi na ostvarenju „3D Zen and Sex“ čiji je budžet gotovo četiri miliona dolara. To je pravo bogatstvo ako imamo u vidu da prosečan porno film košta između 25 i 30 hiljada.

Naravno, 3D pornografija nije ništa novo.

Davne 1969. snimljen je 3D film „Stjuardesa“ koji je postao neočekivani hit i premašio mnoga holivudska ostvarenja po zaradi.

Trend je nastavljen i sedamdesetih sa „Disco Dolls in Hot Skin“ i „The Starlets“ koji su više bili duhoviti, nego erotični.

Na posletku, 3D je iščezao iz porno industrije, delom zbog primitivne tehnologije koja je izazivala glavobolje, a delom zato što su producenti usmerili pažnju na kasete, a zanemarili bioskope.

Naravno, današnji 3D je mnogo sofisticiraniji i više je voajersko iskustvo. „Deluje kao da gledate kroz prozor. Mnogo je uverljivije od običnog porno filma“, tvrdi Lens Džonson.

Naime, cilj 3D filmova je da gledaoca približi dešavanjima na malom ekranu i od njega stvori aktivnog učesnika.

U nekim od njih čak postoje interaktivne opcije u kojima birate pozu, fokus, pa čak i boju dildoa. Stvaranje takvih filmova nije jeftino – samo 20 minuta scene sa muškarcem i ženom košta čak 15.000 dolara, koliko je osamdesetih i devedesetih koštalo celo ostvarenje.

Takođe, zahteva izuzetnu preciznost u toku snimanja i pažljivo osmišljenu koreografiju. Da li se takvi filmovi uprkos svemu isplate?

Naime, uz sveprisutnost interneta, mnogi ljubitelji pornografije misle da ona treba da bude besplatna i široko dostupna.

Možda lepota trodimenzionalnih kadrova neće biti dovoljna da otvore novčanike. Ipak, mnogi producenti su optimistični.

Pošto raste prodaja 3D televizora, oni očekuju da će korisnici imati želju i da kupe nešto što će moći na njima da gledaju. A mnogo muškaraca gleda upravo porniće.

Uprkos tome, prerano je da se sudi o tome da li će 3D biti budućnost pornografije ili je to poslednji trzaj industrije koja polako počinje da se gasi.

Džonson smatra da će najveći profit uspeti da ostvari u Evropi, gde postoji veliko tržište za hard-core i fetiš filmove.

„Zainteresovani smo za Rusiju, Španiju, Nemačku i Francusku. Oni imaju mnogo kanala posvećenih erotskim programima“, kaže on.

Foto: FreeDigitalPhotos.net