- Nauka -

Kako su "besmrtne ćelije" probudile sumnju u nauku

Uznemirujuća vest se proširila naučnom i širom zajednicom nakon objavljivanja članka Serža Horbaha i Vilema Halfmana, sa Radbaud univerziteta u Najmegenu, u časopisu PLoS ONE 12. oktobra 2017. godine.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Piše: Katarina Stekić

Izvor: Elementarium.cpn.rs

Prema njihovim procenama više od 30 hiljada istraživanja u oblasti biomedicinskih nauka je potencijalno nevalidno ili sadrži značajne greške, budući da su u istraživanjima korišćene ćelijske linije čiji identitet je pogrešno identifikovan. Ovi radovi citirani su oko pola miliona puta, dovodeći validnost rezultata u biomedicinskim naukama u veliku krizu.

Sve je počelo pedetih godina prethodnog veka kada je nastala prva linija besmrtnih ćelija. Henrijeta Leks, po čijem je imenu ova linija nazvana HeLa, umrla je od raka grlića materice 1951. godine. Henrijetin lekar je bez njenog pristanka uzeo uzorak tkiva i prosledio ga doktoru Džordžu Geju koji je bio rešen da napravi prvu imortalizovanu ljudsku ćeliju, u čemu je i uspeo.

HeLa ćelije su do danas najkorišćenija linija ćelija za ispitivanje, naročito poznate po svojoj otpornosti i neverovatnoj brzini umnožavanja. Procenjuje se da je do danas nastalo čak 20 tona HeLa ćelija širom sveta. Jasno je da ćelija nastala 1951. godine i njena replika iz 2017. godine ne mogu biti potpuno identične, ali teško je poverovati da danas ove ćelije drastično variraju čak i u broju hromozoma.

Inspirisane HeLa linijom nastale su i mnoge druge ćelijske linije koje su vremenom postale kontaminirane drugim ćelijama. Još pre 17 godina u časopisu Nature objavljen je komentar koji poziva na rešavanje ovog problema. Bo Malstrom, švedski profesor biohemije koji umire iste godine kad objavljuje ovaj komentar, navodi da DNK ispitivanja HeLa ćelija u nekim slučajevima pokazuju da su toliko kontaminirane i mutirane da je jedino što ih i dalje čini HeLa samo ime.

Horbah i Halfman na samom početku svog članka navode da nije retko danas naići na članke koji prezentuju rezultate o raku pluća vršeći ispitivanja na ćelijama jetre, kao i da mešanje ljudskih sa mišjim ćelijama nije iznenađujuća pojava. U nekim slučajevima ovakva greška može minimalno da utiče na zaključke, dok u drugim može da učini rezultate potpuno besmislenim.

Amanda Kejps – Dejvis, predstavnica Internacionalnog odbora za autentikaciju ćelijskih linija (ICLAC), objašnjava u članku iz 2015. godine kako nije nimalo teško doći do kontaminacije ćelijskih linija. Kada se postavi kultura, potrebno je vreme pre nego što se razvije linija i tada ćelije nisu nužno aktivne. Tokom ove neaktivnosti dovoljan je kontakt sa jednom ćelijom drugog porekla da se identitet kulture promeni do neprepoznatljivosti, a da istraživači toga ne budu ni svesni.

Iako uveliko svesni postojanja ovog problema već duži niz godina, istraživači nisu postali savesniji po pitanju ispitvanja porekla ćelija koje koriste. Ovakvo ponašanje je dovelo do broja radova koji su u svom članku Horbah i Halfman prezentovali, polazeći od toga da su 451 ćelijske linije potpuno kontaminirane. Pretpostavlja se da su istraživači jednim delom ignorisali ovaj problem iz finansijskih razloga, kao i zbog konstantnog pritiska da objaljuju nove radove, nemajući vremena da provere identitet ćelijskih linija.

Horbah ipak optimistično veruje da istraživači ne objavljuju rezultate sa kontaminiranim ćelijama namerno, već da je sve plod iskrene greške. Veći problem od traženja krivca on vidi u očiglednoj opasnosti koju ovakvi nereplikabilni i nepouzdani rezultati donose po nauku.

Prati B92 na Viberu

Nauka

Mnoštvo atrakcija na Festivalu nauke - Jedan na jedan

Pariska cirkuska akademija, holivudski kaskaderi koji prkose zakonima fizike i sladoled napravljen od azota, samo su neke od naučnih atrakcija koje će posetioci moći da vide na 11. Festivalu nauke, koji se će se održati od 14. do 17. decembra na Beogradskom sajmu.

Nauka četvrtak 9.11. 13:58 Komentara: 0
strana 1 od 151 idi na stranu