Najhladnije, najtoplije i najpraznije mesto na planeti

Ovde je pre 25 godina nastala i svetska mreža – „www” i prvi sajt. Ovde se nalazi Veliki sudarač hadrona (LHC), najveći instrument koji je čovek do sada napravio, prečnika 27 kilometara –najhladnije, najtoplije i najpraznije mesto na planeti, koje se prostire na 100 metara dubine, ispod granice Švajcarske i Francuske. Ovde radi više od 15.000 najumnijih glava na svetu, govori se više od 50 jezika.

Jedan od njih je i srpski, kako smo mogli da se uverimo tokom obilaska Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), u organizaciji Centra za promociju nauke, inače prvog za srpske štampane medije, uoči proslave 60 godina od osnivanja CERN-a.

Srpska zajednica u CERN-u nije velika, ali jeste uticajna, što smo mogli videti na svakom koraku, od petog sprata i kancelarije generalnog direktora, pa do obezbeđenja 100 metara ispod zemlje, gde se obavljaju eksperimenti. U ovom trenutku 30 naših ljudi učestvuje u šest eksperimenata i projekata preko Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, Instituta za fiziku beogradskog Fakulteta za fiziku i novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta. Međutim, imamo i još oko 20 naučnika i inženjera koji rade preko drugih institucija, uglavnom američkih univerziteta.

Naši naučnici sarađuju sa CERN-omod početka, jer je Jugoslavija bila jedna od 12 zemalja osnivača 1954. godine. Srbija se zvanično vratila 2001. godine, a od 15. marta 2012. pridruženi je član. Sada je u toku prelazna faza do ulaska u punopravno članstvo, koja traje pet godina.

Na naše pitanje da li nešto može da nas omete na tom putu, profesor Dr Petar Adžić, predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om i šef tima naših naučnika koji rade na CMS eksperimentu, odgovara da je prva prepreka to što Srbija ne plaća redovno članarinu, 800.000 evra, a druga je ta što srpska privreda ne koristi dovoljno prednosti CERN-a i treća – nedostatak ozbiljne državne finansijske podrške našim naučnicima.

Na komentar da se i u Srbiji često može čuti da je članstvo u CERN-u preskupo i da naša država nema ništa od toga, dr Adžić nam odgovara da to nije nikakav poklon CERN-u i da Srbija može sto odsto tog novca da dobije nazad kroz ugovore sa srpskom industrijom.

–Ovde se sve nabavlja na tenderu, od sapuna u kupatilu do kafe u restoranu. Zašto ne bi izvozili toalet papir CERN-u? Moramo da koristimo ovu priliku koja nam se sada nudi, jer ako bi se neka firma iz Srbije prijavila za posao, imala bi prednost. Međutim, naša država ovu pogodnost ne koristi, naše firme ne učestvuju na tenderima, a sve će se to gledati kada se za tri godine bude odlučivalo o statusu Srbije – objašnjava profesor Adžić koji je i predstavnik Srbije u ovom telu. Adžić je na ove probleme ukazao i u razgovoru sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, koji je obećao da će Srbija platiti članarinu za prošlu godinu, ali što se ostalih stvari tiče, sve ide sporo.Iako u Srbiji postoji fama o tome kako država preskupo plaća učešće naših naučnika na eksperimentima u CERN-u, naši sagovornici odgovaraju da to nije tačno, jer od novca za članarinu i za učešće u eksperimentima, istraživači ne vide ni franka.

–Treća vrsta finansiranja koji nikada nismo dobili i bojim se da neću ni doživeti jeste da država plaća troškove boravka svojih istraživača ovde – kaže dr Adžić.

Da isto razmišljaju i čelni ljudi CERN-a imali smo prilike da se uverimo čak i tokom neformalnog ručka u restoranu CERN-a.

–Nije problem plaćanje članarine, taj novac će biti bačen ukoliko Srbija ne podrži naučnike u zemlji. Vi imate sjajne umove – rekao je za „Politiku” RidigerFos, direktor Odeljenja za za internacionalne odnose.

Dok smo bili u CERN-u, potpisana su i dva ugovora o saradnji između Instituta za fiziku i CERN-a, kao i Fizičkog fakulteta i CERN-a. Na pitanje „Politike” šta ovi sporazumi praktično znače za našu zemlju, generalni direktor CERN-a profesor Rolf Hojerje odgovorio:

–Ovi potpisi znače više posla za Srbiju. Ovo je osnova za dalji rad, za učešće vaših naučnika, fizičara, kompjuterskih stručnjaka, nastavnika i studenatau eksperimentima i projektima u CERN-u, jer ono što nam je potrebno jesu mozgovi, ali i da vaša industrija koristi mogućnosti koje im se ovde nude.

Hojer kaže da je strpljiv kao i svi fizičari, da se trudi da drži sve pod kontrolom i objašnjava da CERN nije ono što gledamo u holivudskim filmovima, iako je ekipa „Anđela i demona”bila ovde pre nego što je počelo snimanje filma.

–Trudimo se da budemo potpuno otvoreni za sve i da svet vidi da ovde nemamo šta da krijemo – kaže i sa osmehom dodaje da su potrebni milioni godina da bi se stvorila ona količina antimaterije koja je prikazana u čuvenom holivudskom hitu.

Izvor: Politika.rs