Šta učimo iz biologije?

U našem školstvu, sa biologijom se učenici susreću u petom razredu osnovne škole iako predmete prirodu i društvo i svet oko sebe sreću i pre te 11 godine što je svakako vrlo pohvalno. No, svako od nas tu istu biologiju kreće da oseća već svojim nastankom, a da ju koristi, konzumira, uništava, ali i stvara, svojim rođenjem.

Pa dobro, slažemo se da ne možemo odmah po rođenju da krenemo sa učenjem biologije. Ali možemo je na ispravniji i svrsishodniji način izučavati kada za to dođe vreme, a to je, kaže naš obrazovni sistem, peti razred, jedanesta godina.

Šta tada učimo iz tog predmeta i da li izučavanje biologija ostaje samo predmet ili od nje dobijemo nešto više od ocene? Da li nas neko pita i nauči zašto to nešto učimo i čemu nam to služi dalje u životi? Ili kada ne znamo odgovore na pitanja iz lekcija dobijamo komentar – ništa ne znaš, neću ti na kraju godine pokloniti ocenu iako ti bude baš ona nedostajala za prosek, kako misliš da upišeš srednju školu ako ne budeš imao dobar prosek... Ocene, prosek - čast izuzecima, kojih na svu sreću ima; ali ovo nisu retki komentari i načini ‘’motivisanja’’ dece da to nešto nauče. Nije ovo slučaj samo sa biologijom, na žalost ili na sreću..

Tokom prošle godine urađen je uporedni pregled nastavnih sardžaja biologije u osnovnoškolskoj nastavi biologije Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije. Analiza je deo jednog diplomskog rada Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Analiza je obuhvatila nastavne sadržaje koji se izučavaju u Nemačkoj pokrajni Nordrajn Vestfaliji po kojima najčešće radi i Nemačka škola u Beogradu.

Uporedna analiza je dala neke od sledećih prikaza: Učenici petog radzreda osnovne škole u Srbiji se na prvim časovima susreću sa uopštenom pričom o problematici sa kojom se biologija kao nauka bavi, metodama koje koristi, a zatim o ćeliji kao osnovnoj gradivnoj i funkcionalnoj jedinici svih živih bića. Zatim se susreću sa pričom o 5 carstava i jednoćelijskim organizmima. Nakog toga, do kraja petog razreda izučavaju botaniku. Priču o botanici započinju sa građom i procesima biljaka, raznovrsnosti biljnog sveta koju obrađuju polazeći od najjednostavnijih biljaka. Osvrću se na biljke značajne za čoveka, prevashodno nabrajajući ih. Na kraju petog razreda učenici izučavaju carstvo gljiva i lišajeva, a završavaju ga pričom o biodiverzitetu.

Način na koji deca u petom razredu, sa 11 godina percipiraju mnoga nova znanja i način na koji uče i pamte svakako nije apstrakcija. Njih za određena znanja ne možemo zainteresovati suvom teorijom, njima neopipljivim stvarima, pojmovima.. Virusi, Monere (bakterije) - jednoćelijski organizmi bez organizovanog jedra, Protisti – jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom, za taj uzrast su samo puka teorija koju oni ne mogu da shvate već samo da je nauče napamet kao puko teorijsko znanje. Autotrofni, Heterotrofni organizmi, Fotosinteza, Transpiracija, Disanje biljaka, Monokotile, Dikotile, Stoloni, Rašljike, Alge i vrste algi, Mahovine, Paprati, Prečice, Gljive i Lišajevi.. samo su neki od pojmova sa kojima se učenici u tom razredu susreću.

U Nemačkoj pokrajni Nordrajn Vestfalen učenici nastavu biologije petog razreda takođe započinju upoznavanjem sa čime se biologija bavi, metodama koje koristi i ćeliji kao osnovnoj jedinici građe i funkcije svih živih bića. Za razliku od učenika u Srbiji, oni se preostali, veći, deo petog razreda bave telom i zdravljem ljudi, upoznajući se sa osnovnim ulogama nekih organa i organskih sistema, značajem sporta i pravilne i zdrave ishrane za njihov razvoj. S obzirom na godine koje tada imaju, peti razred završavaju saznanjima o dobu u njihovom razvoju koje im predstoji, pubertetu, i bitnim karakteristikama tog vrlo značajnog i osetljivog doba za razvoj svakog čoveka - za njihov sopstveni razvoj.

U šestom razredu, od praživotinja, preko jednostavnijih oblika životinja do hordata i priče o ugroženosti i zaštiti životinja, učenici u Srbiji izučavaju zoologiju. Šesti razred završavaju uvodnom pričom o evoluciji živog sveta.

U šestom razredu učenici u Nemačkoj izučavaju zoologiju, ali samo upoznajući se sa sisarima i pticama, kao životinjama koje su njima u tom uzrastu najpoznatije i najpristupačnije.

Ove dve grupe životinja obrađuju kroz vrste koje su deca ovog uzrasta imala priliku da vide u prirodi ili u zoološkom vrtu. Ono što je ovde očigledno, jeste razlišiti pristup učenja - u Srbiji deca uče od nepoznatog i neopipljivog ka poznatom i uočljivom (od ameba, bičara trepljara, preko meduze, kišne gliste, puža, pauka, leptira do ajkule, soma, žabe, petla, labuda, veverice, krave i žirafe), a u Nemačkoj izučavaju samo deci poznato i opipljivo (pas, mačka, veverica, kokoška, konj, srna, sova, roda..)

Sedmi razred je u Srbiji od školske 2009/10 posvećen izučavanju čoveka, a u vreme kada je rađena ova analiza u sedmom razredu se izučava ekologija - danas sve više prisutna u javnosti, oblasti biologije. Velika sadržajnost ekologije kao oblasti biologije, uslovila je da se učenici susreću sa velikim brojem nastavnih tema i u okviru njih velikim brojem nastavnih jedinica koje je neophodno obraditi i savladati. Polazeći od osnovnih pojmova u ekologiji, preko izučavanja nekoliko ekosistema i njihovih životnih zajednica, priče o čoveku i njegovoj vezi i odnosu prema životnom okruženju, a zaključno sa upoznavanjem mera zaštite prirode, sadaržaj sedmog razreda je najobimniji o čemu svedoči i udžbenik od 260 strana.

Neosporan je trud da se na što je moguće kvalitetniji i sadržajni način ekologija predstavi kao jedna vrlo kompleksna i bitna grana biologije i bitna za čoveka, ali se postavlja pitanje treba li to sve deca u sedmom odnosno osmom razredu da znaju i mogu li uopšte zapamtiti, povezati i razumeti te pojmove i sadržaje. Postoji li neki drugi način da se deci u tom uzrastu ekologija približi i načini zanimljivom, a da to nisu pojmovi i definicije.

U Nemačkoj su se opredelili za nešto drugačiji pristup ekologiji i to u osmom razredu, već prilikom davanja samih naslova nastavnim temama i jedinicama. Npr. Voda – eliksir života, Pečurke su potrebne šumi, Zašto šumari čuvaju šumske mrave, Drvo kao privredni faktor, Pijaća voda je skupocena, Čovek stvara i ugrožava prirodu, Umanjiti smeće - izbeći ili iskoristiti, Mleko iz flaše ili kese, Šta treba raditi za kvalitetniji 21. vek itd. U Nemačkoj se u osmom razredu takođe izučava zoologija, ali tek tada se susreću sa beskičmenjacima i insektima i obrađuju ih tako što ove dve grupe upoređuju sa do tada naučenim sisarima, pronalazeći sličnosti i razlike.

Na početku sedmog razreda u Nemačkoj se izučava botanika, ali samo cvetnice. Obrađuju njihovu građu i procese na konkretnim vrstama koje su deca do tada imala priliku da vide, a zatim na nivou familija obrađuje se sistematika cvetnica. Botaniku u sedmom razredu završavaju učenjem o, za čoveka, korisnim biljkama, njivama, parkovima i baštama.

U drugoj polovini sedmog razreda, ponovo izučavaju zoologiju i to pričom o životinjama ’’Iz vode na zemlju’’, učenjem o ribama, vodozemcima, gmizavcima i poreklu i poređenju sa kičmenjacima. Sedmi razred završavaju pričom o evoluciji čoveka.

U osmom razredu učenici u Srbiji, do školske 2009/10 (nakon toga u sedmom razredu) su kroz oblast anatomije i fiziologije, upoznavali svoje telo. Završavaju ga pričom o porodici i društvu i poreklu čoveka. Dakle, tek sa 14-15 godina se susreću sa pojmovima kao što su pubertet i trudnoća i to u vrlo malom obimu, dok se deca u Nemačkoj susreću sa tim, kao i još nekim pojmovima (kako je navedeno u tekstu) već sa 11 godina. Time se pripremaju i uvode u izazove koji im predstoje, ali se navikavaju i na zdravije životne navike i uče šta sve mogu činiti za kvalitetniji život.

U Nemačkoj, osmi razred je u najvećem procentu rezervisan za ekologiju, obrađujući nekoliko ekosistema i njihove životne zajednice, zaključno sa pričom o čoveku i njegovom odnosu prema svom okruženju, na čemu je veliki akcent u izučavanju ove oblasti. Nakon toga, u osmom razredu izučavaju jednoćelijske organizme, gljive i biljke bez cveta, i na samom kraju osmog razreda uče beskičmenjake kroz nekoliko vrsta. Dakle, sa apstraktnijim pojmovima i bićima se susreću sa 15 godina, a ne sa 11 kako je slučaj u Srbiji. Ovakav pristup, učenja od poznatog ka manje poznatom i apstraktnom je mnogo primereniji i svrsishodniji za uzrast učenika od 11 do 15-16 godina.

U Nemačkoj, osnovna škola tj. ono što oni nazivaju Gymnasien, traje devet godina, i biologiju izučavaju 5 godina, za razliku od našeg osnovnog obrazovanja u kojem se biologija izučava kroz 4 godine. Ovo svakako omogućava nešto drugačiju organizaciju prezentovanja i izučavanja nastavnih sadržaja iz biologije.

Deveti razred učenici u Nemačkoj započinju sumiranjem do tada naučenog, tačnije, stavljanjem u jedan širi okvir do tada naučenog. Govore o sistematici – raznolikosti živog sveta i 5 carstava. Najveći deo devetog razreda je u okviru biologije rezervisan za anatomiju i fiziologiju, gde proširuju i detaljnije obrađuju naučeno iz iz te oblasti u petom razredu. Deveti razred završavaju saznanjima o genetici.

Uzimajući u obzir sve gore navedeno i analizirano, zaključije se da se nastavni sadržaj biologije, postupno i sistematično prezentuje učenicima u Nemačkoj. Odabiraju se tako da budu životno-praktični, tj. da omogućava učenicima primenu znanja u daljem životu i radu. Definisanje osnovnih elemenata nastavnih sadržaja je u skladu sa uzrastom učenika, što za posledicu ima bolje usvajanje znanja i primene tog znanja u praktične svrhe. Sve ovo nas dovodi do zaključka da je odabir teorija i njihova kvantitativna zastupljenost u nastavi bilogije u Nemačkoj svrsishodnija za učenike uzrasta od 11 do 16 godina.

Poslednje PISA istraživanje, rađeno 2006. godine, pokazalo je da našim učenicima nedostaje primenjeno znanje. Prema rezultatima te studije iz oblasti prirodnih nauka, od ukupno 57 zemalja, Nemačka je na 15. mestu, a Srbija na 41. mestu. Najveći broj naših učenika se nalazi na prvom i drugom nivou postignuća, što praktično znači da su osposobljeni da rešavaju zadatke u kojima se traže reproduktivna znanja, dok je procenat uspešnosti na nivoima koji pokazuju sposobnost primene i praktičnog korišćenja naučenog, izuzetno nizak.

Nastavni sadržaji biologije oba obrazovna sistema učenike vaspitava da imaju humani odnos prema prirodi i drugim živim bićima i da razvijaju opšte estetsko stvaralaštvo, što je bitna odlika nastavnih sadržaja biologije. Da, to jeste njihov cilj, ali nije dovoljno samo postaviti taj cilj, već je neophodno prilagoditi sve što će u tom uzrastu učenika i dovesti do njegovog ostvarenja.