Intervju: Jovan Jelovac, osnivač BDW

Šta će to biti karakteristično za ovogodišnju Nedelju dizajna, kako će biti koncipiran program, šta će je razlikovati od prethodnih nedelja dizajna?

- Nikada pre Beograd nije imao ovako puno događaja iz oblasti arhitekture, dizajna i kreativnih industrija! Ovakav procvat energije usmerene ka navedenim sadržajima nesumnjivo znači samo jedno - petogodišnji napori Belgrade Design Week-a da se u našoj zemlji probudi osećaj za značaj kreativnih industrija u modernom poslovnom okruženju i "modernim društvima znanja" konačno rađaju svoje najlepše plodove u vidu povećanog interesovanja i želje za novim znanjima.
Ugostićemo vodeće svetske zvezde iz oblasti dizajna, arhitekture, brendinga, komunikacija koji će biti predavači glavne programske celine, konferencije SMART2. Istovremeno, po celom gradu će se odvijati niz različitih programa: kreativne i stručne radionice za profesionalce i studente, izložbe i promocije po galerijama, dok je sam kraj dana rezervisan za žurke, filmove i na primer Pech Kucha Night, kao i strasne beogradske Noći Dizajna na kojima će se slušati "dizajnirana muzika" poput prošlogodišnjih Federiko Aubela, Tiveri Korporejšn, Sinepleksa i Lemon Dželija.

Koji su to gosti koje će Beograd imati priliku da vidi?

- Preko trideset vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti dizajna, arhitekture, brendinga, komunikacija, mode, filma, kulture i medija tradicionalno dolaze kod nas da sa BDW publikom podele svoje ideje koje menjaju svet današnjice! Predavači ovogodišnje konferencije koji, kako mi smatramo, predstavljaju besprimeran line-up u istoriji dizajna, su: Jaime Hayon, Bjarke Ingels/BIG, David Linderman/Hi-Res, Arik Levy, X architekten, Marti Guixe, Werner Aisslinger, Ola Rune/CKR, Seyhan Ozdemir/Autoban, Burkhard Remmers/Wilkhahn, Mario Nanni/Viabizzuno, Jens Martin Skibsted/Biomega, Styleprak, Zanotta, Arhan Kayer/Istanbul Design Week, Lars Larsen/Kilo, Jacob Van Rijs/MVRDV, Graphic Thought Facility, Aernoud Bourdrez, Laurent Fetis, Li Edelkoort, Galit Gaon/Design Museum Holon i Nika Zupanc. A kao naš najveći uspeh ove godine računamo spikera koji će otvoriti konferenciju, našeg verovatno jedinog svetskog modnog dizajnera koji ima sopstveni lejbl u Njujorku i Milanu i apsolutno prvi put govori u domovini – Dušana Paunovića.

Zašto svi oni dolaze u Beograd?

- Citiraću Tonija Čejmbersa, glavnog i odgovornog urednika najvažnijeg časopisa za dizajn na svetu, Wallpaper, koji je prošle godine bio predavač konferencije: “Belgrade Design Week je fantastičan! To je konferencija sa sjajnom internacionalnom reputacijom. Beskonačna je lista mojih prijatelja, profesionalaca i vodećih imena u raznim profesijama koji su mi rekli da je ovo jedna od najboljih konferencija na svetu i nešto što mora da se iskusi, tako da se nisam nimalo dvoumio kada sam dobio poziv da održim predavanje. Belgrade Design Week je drugačiji, pomalo lud, a ono što ga čini tako dobrim jesu posebna energija i strast!”
A Ros Lavgrav, jedan od najznačajnih dizajnera današnjice izjavio je: “Beograd me je potpuno dirnuo i pokrenuo. Teško je objasniti osećanja koja me prepravljuju. Vaša želja da spajate ljude, požrtvovanost i posvećenost ideji, potreba da ljude gledate u oči, unutrašnja lepota na koju sam naišao ovde, sve je toliko iskreno i stvarno. Malo je takvih mesta na planeti. Molim vas, pozovite me ponovo!“

Kako biste ocenili dizajn scenu u Srbiji, koliko pratimo trendove?
- Jako jednostavno. Neki pametni i ne čak ni tako malobrojni ljudi su odlični, čak neverovatni s obzirom na okruženje; a sve etablirano - od privrede preko državne administracije pa do institucija kulture - blago rečeno je katastrofa. Ne postoji gore stanje u Evropi kad je reč o bilo kakvoj institucionalnoj podršci ili brizi o dizajnu ili kreativnim industrijama, a to je suština “scene”.
Sam po sebi se malo bolje drži jedino advertajzing, jer toliko para zarađuje na oglašavanju, da ponekad može sebi da dozvoli da “neguje” i neki sopstveni kvalitet iznad dnevnih potreba klijenata. I to se bolno primećuje u zemlji. Jer ne postoji moderna privreda bez kreativne industrije kao ključnog nosioca promena i inovacija. Sa druge strane, ne postoji ni dovoljno foruma ili platformi koji bi podržavali te kvalitetne autore. Dizajn je jako krhka biljka koja zahteva jako puno nege, od strane stručnih lica sa svetskim znanjem i mandatom da investiraju i neki novac, pobrinu se oko nekih selekcija, plasiraju nešto dobro u svet.

Evo da uputim javni poziv i preko medija – BDW traži partnere i podršku za izložbu “100% Serbia”, koja prikazuje 40 najznačajnijih srpskih kreativaca, 20 njih koji rade u zemlji i 20 koji rade u inostranstvu. Da podržimo i prezentujemo svetu te sjajne individualce koji su uspeli, bez ikakve pomoći društva... Predstavili smo koncept našoj partnerskoj mreži nedelja dizajna u svetu i dobili pozive za pet gostovanja samo u narednih godinu dana. Kakva prilika za Srbiju, to je kao svaki put World Expo u malom!

A izbora za ovo duštvo zapravo i nema – bez kreativnih industrija da udahnu dušu ekonomiji i ponudi industrije, da stvore taj višak vrednosti i atraktivnosti proizvoda i samim tim i nova radna mesta i progres, vi ste praktično osuđeni na ulogu trećeg sveta. Onda vam ostaju lon-poslovi i ugostiteljstvo – i meni se sve više čini da je to nekako namenjeno Srbiji, a da BDW tu samo kvari prosek i talasa. Možda onda nije slučajno što se za pet godina postojanja BDW-a sa nama nikada niko, van ceremonija BDW-a, nije sreo niti iz jedne institucije etablirane Srbije – nikada niko nije rekao iz Grada, Republike, Ministarstva kulture, nauke ili ekonomije, Muzeja primenjenih umentnosti, SIEPE, Delte, Telekoma ili NIS-a “vau, pa ceo svet bruji o vama, cela zemlja i celo okruženje je oduševljeno time što ste ostvarili za našu zemlju - hajde da nešto uradimo zajedničkim snagama”.

Da li je moguće da u našoj zemlji institucije tako malo brinu o BDW i kreativnim industrijama uopšte?

- Izgleda neverovatno – ali moguće je. Sem Predsednika Republike, koji je naš pokrovitelj, mi zaista pet godina nismo dobili ni dinara od neke institucije koja se bavi razvojem biznisa u Srbji. Naprotiv, kako sad izgleda, u opštoj nekoordinaciji, umesto nege etabliranih vrednosti, izmislili bi još deset konkurencija BDW-u koji bukvalno i besramno prepisuju naš program. To je, nažalost, za mene najjači utisak razvoja srpske dizajn scene. Razbolim se kad vidim podršku nedeljama dizajna u Beču, Stokholmu, Istanbulu, Torinu, Bazelu, Ajndhovenu, Singapuru, Pragu, da ne govorim o Milanu, Londonu itd...
Ja na primer jako volim Festival plesa, a odrastao sam na FEST-u. Ali imam jako važno pitanje Gradu koji je dao pet miliona dinara ove krizne godine plesu, a ko zna koliko filmu: ako je naše društvo siromašno i mora da bira, strogo i ozbiljno u cilju sopstvenog opstanka – da li nam treba još jedan u moru ZABAVNIH, konzumentskih festivala, ili nam treba bar jedan OBRAZOVNI?
Sa punim respektom prema našim stručnjacima za koje znam da se bore za svaki dinar za kulturu, smatram da je nenormalno da BDW za pet godina postojanja nije dobio ni jedan dinar od Ministarstva kulture, niti od bilo kog drugog ministarstva ili agencije države, a poslednje dve godine čak ni sredstva osvojena na javnom konkursu od Grada, čiju slavu prenosi svetom u svom imenu i svake godine generiše PR u vrednosti većoj od 6 miliona evra, spajajući reč “Beograd” sa rečima “dizajn, napredak, inovacije, znanje, energija, svet...”.
Pri tome, mi tražimo pomoć za samo finalnih 20% sredstava koja nam trebaju za logistiku neposredno pred festival, ostalo sve preko cele godine nabavljamo i investiramo sami, kao neprofitna organizacija ulažemo besplatno sopstveni rad i čak i sredstva, i po tome smo valjda jedinstven festival u zemlji. A proizvodimo desetine, čak stotine zaista uticajnih “Ambasadora Beograda i Srbije” svake godine, kako naših, tako inostranih…

Čini se da BDW u tom smislu, čini mnogo dovodeći već godinama poznata imena iz sveta dizajna?

- U studiji koju je Evropska komisija objavila 2006. godine prvi put je izmeren društveno-ekonomski uticaj kulturnog i kreativnog sektora u EU. Zaključeno je da su ovi sektori zabeležili obrt od 654 milijardi EUR u 2003. godini, zapošljavajući blizu 6 miliona ljudi. Kao poređenje, obrt industrije proizvodnje automobila iznosio je 271 milijardu EUR, a obrt koji je ostvarila ICT industrija, 541 milijardu EUR u 2003. Godini. Dakle, sektor je doprineo sa 2,6% evropskom BNP-u u 2003. Iste godine, sektor nekretnina doprineo je sa 2,1% evropskom BNP-u, proizvodna industrija hrane, pića i duvana doprinela je sa 1,9% evropskom BNP-u, tekstilna industrija 0,5%, a industrija hemijskih, gumenih i plastičnih proizvoda 2,3%. Da li razumete o čemu pričamo? Kreativna industrija (dizajn, arhitektura, brending, advertajzing, mediji itd) - ono što u Evropi i Americi i ostalim "društvima znanja" odavno donosi najveću zaradu privredi kao i prihode za državne budžete, kod nas je još uvek sistemski nepodržano polje. Tako je opet BDW sam već pet godina zaredom kao privatna grupa građana realizovao jako značajnu međunarodnu konferenciju, radionice i konkurse kao, na primer, za dizajn prvog domaćeg ekološki proizvedenog komada nameštaja – Sitting Green, u saradnji sa USAID-om. Ostvareni cilj konkursa je saradnja srpskih dizajnera nameštaja sa sektorima proizvodnje i prodaje, kako bi se promovisao izvoz kao i konkurentnost srpske industrije nameštaja.
Još jedan veliki uspeh prošle godine ostvaren je u saradnji sa kompanijom Roche, sa kojom je realizovana radionica takođe sa domaćim dizajnerima, čiji je rezultat to da će proizvesti pomagalo za obolele od reumatioidnog artristisa koje su osmislili naši dizajneri. Zato vodeće evropske i svetske kulturne institucije i ambasade u Srbiji velikodušno obezbeđuju dolazak vrhunskih predstavnika svojih zemalja na BDW, čime ispunjavaju misiju promovisanja evropskih vrednosti radi napretka Srbije i celog regiona. Mislim da čak odgovorno možemo da kažemo da se bez British Council-a prošle godine BDW ne bi ni održao.

Jovan Jelovac i dizajner Ora Ito

Kako konkretno pomažete srpskim kompanijama?

- Evo vam svež i važan primer: Kako srpska kompanija da dođe do najznačajnijeg svetskog autora? Prosto – na primeru Luke Beograd koja je zahvaljujući BDW-u došla do Daniela Liebeskinda. On je došao na BDW da održi predavanja, mi smo pozvali ceo grad da dođe da ga sluša i on se sledećeg dana na njihovu inicijativu sreo sa predstavnicima Luke. Rezulat je najbolji urbanistički plan koji je verovatno ikada krasio naš glavi grad - koji je na žalost građana potpuno pao u senku rasprave oko vlasništva, što je apsolutno van teritorije BDW-a.
Ali mi smo našu misiju ispunili. A na moju, malo manju doduše, ličnu žalost, Luka Beograd se BDW-u nije odužila čak ni najmanjom podrškom, kao na primer kupovinom karata za studente koji nemaju sredstva sledeće godine ili slično. To je primer neshvatljive arogancije ili nemanja osnovne zahvalnosti ili korporativne odgovrnosti u Srbiji ako se zna da smo mi neprofitna organizacija koja živi isklučivo od podrške sredine.
Sa druge strane, beskrajno smo ponosni zato što svake godine susreti domaćih i stranih stručnjaka na BDW-u rezultuju nastavkom saradnje i posle festivala – stotine mladih iz Srbije su na primer našli prakse u najuticajnijim svetskim biroima koje su upoznali na BDW-u, a desetine firmi i kreativaca iz zemlje je započelo saradnju na zajedničkim projektima širom sveta. Tako smo na primer za čuvenog Rema Kolhasa organizovali upoznavanje sa legendarnim projektantima Energoprojketa čije radove je susretao u svetu.
Svake godine naše radionice i masterklasovi nezavisno od konferencije formiraju praktično znanje koje je u srpskoj poslovnoj ili edukacionoj realnosti gotovo nemougće steći... I ove godine smo spremili nekoliko najvažnijih radionica ikada za kreativnu industriju - od intelektualnog vlasništva, preko razvoja fashion brendova, do vaspitanja najmlađih po metodi Bruna Munarija, pa sve do edukacije kako osnovati sopstvenu dizajn kompaniju.

A Beogradu, Srbiji, i uostalom, celom regionu?

- Ukratko, BDW čini mnogo za Srbiju jer podstiče stvaranje uslova za rast poslova koji zahtevaju nauku i obrazovanje, a što je jedan od prioriteta nacionalne strategije Vlade Srbije, kao i svih pametnih zemalja pogođenim krizom. Znači, sprečavamo "odliv mozgova". Takođe, BDW je jedina konferencija u SEE regionu, koja kroz primere najuspešnijih svetskih kompanija, brendova i individulaca, uči privredu kako da se adaptira na promene u svetskoj ekonomiji. Dakle, bavimo se permanentnom edukacijom!
Dalje, BDW promoviše sektore kreativne industrije koji su ključni za povećanje ne samo trgovine već i proizvodnje i izvoza. A to je ključ problema u srpskoj privredi, kojeg parafraziraju svi domaći političari i ekonomisti, sa bio koje strane izbornog spektra… u kakvu tačno “industrijalizaciju” ili proizvodnju mislimo da krenemo bez dizajna? Da bi se napravio automobil, kosilica ili fen, posle biznis plana konkretnih specijalista, prvo što sledi je dizajn i celokupan servis kreativnih industrija, sve do mesta prodaje.
Da bi se napravio hotel, restoran ili pozorište, opet prvo treba dizajn. Društva koja umeju da povežu te procese umeju samim tim i da naprave atraktivnu ponudu celom svetu. I tako mi danas u Beogradu idemo u Hotel Hajat, plod rada jednog finansijskog i desetak kreativnih američkih timova, a oni tamo ne idu u Hotel Beograd, ne primer.
O tome smo razmišljali kad smo koncipirali konferenciju. Na BDW-u zapravo sedite tri dana i pred vašim očima se prikazuje sigurno stotinu konkretnih case-study, kako su ljudi napravili nešto uspešno na taj način, na najaktuelnijim slučajevima koje smo uz veliku pažnju probrali po celom svetu, putujući i pronalazeći najrelevantnije primere i najbolje ljude, i nagovarali ih da dođu u Beograd.
BDW je zapravo jedini skup svetskih stručnjaka u Srbiji danas, na kojem nosioci promena svetske ekonomije, predstavnici kreativne industrije, objašnjavaju i uče kako se stvara konkurentna i moderna, evropska privreda. I to ne bilo koji stručnjaci, nego najveći kreativni umovi 21. veka, koji željno očekuju čuvenu beogradsku publiku, sa neponovljivim vibracijama BDW-a o kojima se priča u celom svetu!
Zato vas sve još jednom pozivam da ne propustite našu jubilarnu petu konferenciju Pamet na kvadrat, jer takvih tridesetak govornika niko nikada do sada na svetu nije okupio.

Ko je vaš glavni “partner” u Srbiji?

- Publika i mediji! Ta neverovatna beogradska, srpska i šira balkanska publika, koju karakteriše legendarna strast, vibracije, dvosmerna komunikacija sa predavačima i izložbama, kao i velika stručnost… Beograd je grad velike festivalske kulture, ali zato i velikih festivalskih očekivanja, odnegovanih u zlatnom dobu socijalizma… Mi se zaista trudimo da damo samo okvir, inspiraciju, a da onda dalje sve teče što organskije, i spontanije moguće.
Znate, kada stavite sa strane sve logističke, tehničke, finansijske i slične priče, celo umeće je u HEMIJI festivala – da li svima zuje uši od uzbuđenja na BDW-u ili ne... to vam je kao sa dobrim filmom – pusti skupe efekte, animaciju ili "kameru", važno je da bez daha pratiš film od početka do kraja, da kad se ugase svetla gutaš scenu po scenu...za to je odgovorna samo priča, stara dobra priča, i umešnost vođe priče - reditelja.
Tako je otprilike i sa BDW-om, nešto neverovatno se desi svake godine, i onda se u celom svetu sa uzbuđenjem priča o festivalu i Beogradu. Sa pozitivne strane, kao rezultat takvog našeg rada, skoro svi mediji u Srbiji i regionu koriste materijale sa BDW-a celih godinu dana - od jednog do sledećeg BDW-a. To je prosto neverovatna količina znanja i informacija koje se sakupe za vreme tih koncentrisanih nedelju dana - intervjua, reportaža, analiza, svetskih trendova, saveta, smernica za najkonkretniju upotrebu u domaćoj privredi.
Poređenja radi, Zagreb, Sofija, Budimpešta žele da sa prvim sopstenim Design-Week-ovima konkurišu našem etabliranom mestu u svetu, a Hrvatski ORIS organizuje svoju konferenciju u Beogradu samo desetak dana pre naše. Znači da radimo nešto očigledno mnogo važno i dobro, da mnogi žele da uđu na naše mesto, što je i razumljivo, međutim sad tu vrednost treba odbraniti.
Ne samo u ime nas iz grupe građana koji smo stvorili ovu non-profit zadužbinu, nego pre svega u ime našeg društva.

Vizija za budućnost?

- Naša vizija je jednostavna i prirodna i čvrsto je ukorenjena u sadašnjoj, uspešnoj DNK Nedelje dizajna: naporno radimo kako bismo proširili opseg sedmodnevnog festivala na kompleksniju, celogodišnju i kontinuiranu ulogu ozbiljnog one-stop partnera za izgradnju društva znanja u jugoistočnoj Evropi. Da bismo u ovome uspeli, nastavljamo da razvijamo povezivanje na dva nivoa: sa svim regionalnim centrima u okruženju, kao i sa vodećim globalnim epicentrima dizajna, obezbeđujući time dvosmernu razmenu projekata, ideja i saradnje, aktivnu tokom cele godine. Time ne samo da pomažemo povezivanje globalne mreže kreativnih gradova, već u pomenutom procesu stvaramo nove i korisne instrumente poput web sajtova, blogova, seminara i centara znanja kao što su biblioteke i nizovi tekućih događaja, sve do otvaranja trajnog regionalnog muzeja dizajna u Beogradu.
BDW postoji kako bi spajao kreativne industrije i poslovni sektor, globalnu dizajn scenu sa lokalnim i regionalnim poletom, privatni sektor i državnu upravu, i naposletku našu čuvenu, strastvenu publiku i vodeće globalne kreativne mislioce 21. veka. Naša uspešno razvijena i ostvarena vizija bi čvrsto pozicionirala Beograd i Srbiju kao i čitav region na kreativnu mapu sveta, i osigurala ulogu Beogradske nedelje dizajna kao globalnog partnera vodećim institucijama i festivalima namenjenim izgradnji boljeg društva uz pomoć kreativnih industrija.