Mongolski neonacisti

Ali sa svojim visokim jegodicama, tamnim očima i braon kožom, teško da predstavljaju idealne arijevske vojnike Trećeg rajha. Nova snaga nacizma nalazi se na neuobičajenom mestu: u Mongoliji.

Ultranacionalisti opet niču iz osiromašene ekonomije i okreću se autsajderima. Ovog puta glavna meta je moćna Kina koja se uzdiže na jugu.

Grupe kao što su „Bela svastika” definišu sebe kao patriote koji se zalažu za obične građane i brane ih od stranih agresija, rastuće nejednakosti, političke apatije i korupcije.

Ali kritičari ove pojave kažu da oni izigravaju žrtve i napadaju nedužne. Stejt department je upozorio putnike na povećan broj napada na mešovite parove poslednjih godina – uključujući organizovano nasilje od strane ultra-nacionalističkih grupa.

Grupa „Dayar Mongol” pretila je da će obrijati glave ženama koje budu spavale sa Kinezima. Pre tri godine vođa „Plavog Mongola” je bio optužen za ubistvo dečka svoje ćerke, navodno zato što je mladić studirao u Kini.

Iako vođe „Bele svastike” kažu da ne podržavaju nasilje, oni su samoproklamovani nacisti. „Adolf Hitler je neko koga poštujemo. Naučio nas je kako da sačuvamo nacionalni identitet,” rekao je jedan od osnivača grupe, četrdesetjednogodišnjak koji sebe naziva Velikim Bratom.

„Ne slažemo se sa sa njihovim ekstremizmom i započinjanjem Drugog svetskog rata. Mi smo protiv svih tih ubijanja, ali podržavamo njegovu ideologiju. Pre podržavamo nacionalizam nego fašizam.”

To je, po svim standardima, odličan izbor. Pod Hitlerom, sovjetski zatvorenici mongolske narodnosti bili su izdvojeni za egzekuciju. U poslednje vreme, desničarske organizacije u Evropi napadale su mongolske emigrante.

Ne koriste svi ultra-nacionalisti ovu ikonografiju, a opšte neznanje o holokaustu i drugim zverstvima može pomoći da shvatimo zašto neki koriste ovakve simbole.

Grupa „Bela svastika” ukazuje na to da je svastika drevni azijski simbol – što je istina, ali ne objašnjava zašto koriste nacističke boje, nacističkog orla i pozdrav; ili veliku sliku Firera na kesi za duvan Velikog Brata.

Ovo ni nije mnogo važno s obzirom na to da se bez srama dive Hitlerovim rasističkim uverenjima.

„Moramo da se uverimo da nam je, kao narodu, krv čista. Radi se o našoj nezavisnosti,” rekao je dvadesettrogodišnji Batur, ukazujući na to da je broj stanovnika manji od tri miliona.

„Ako počnemo da se mešamo sa Kinezima, oni će nas polako „progutati”. Mongolsko društvo nije bogato. Stranci mogu da dođu sa dosta novca i počnu da nam uzimaju žene.”

Veliki Brat priznaje da je do ovakvih ideja došao preko nacionalističkih grupa koje su se pojavile u rusiji posle pada Sovjetskog Saveza; Mongolija je bila satelitska država. Ali anti-kineska orijentacija je posebna i postaje veoma popularna.

„Dok većina ljudi misli da je desničarski pravac suviše ekstreman, izgleda da se slažu u tome da je Kina imperijalistička, ‘zla’ i ima nameru da zauzme Mongoliju,” rekao je Frank Bil sa Kembridž univerziteta, koji je istraživao stavove o Kinezima u Mongoliji.

Hip-hop pesme kao što su „Ne idite predaleko, vi Kinezi” (Don't Go Too Far, You Chinks) koju izvodi 4 Züg, sa refrenom: „ubijte ih sve, sve, sve” se dosta slušaju u barovima i klubovima. Svuda kruže urbane legende; neki veruju da Peking ima tajnu politiku kojom ohrabruje muškarce da vode ljubav sa Mongolkama.

Ipak „Bela svastika” tvrdi da su dobrodošli posetioci svih rasa koji poštuju zakon i veliki Brat će sigurno biti gostoljubiv.

On kaže da su ga mlađi članovi naučili da bude manje ekstreman i čini se da se grupa menja – izbacujući „kriminalne elemente” i insistirajući na kvalitetnom obrazovanju kao preduslovu za članstvo. Jedan od vođa je dizajner enterijera.

Ali kritičari se plaše da ultra-nacionalisti jednostavno postaju sofisticiraniji i tiši, ali moćniji. „Bela svastika” kaže da ostvaruje „blisku saradnju” sa drugim organizacijama i da se dogovaraju oko ujedinjenja.

„Neki ljudi potpuno poriču…(ali) ali mi više ne možemo da ignorišemo da je ovo problem,” rekla je Anara Njamdorj iz mongolskog Centra za lezbejke, gej, biseksualce i tranvestite.

U Stejt departmentu su zabeležili izveštaje o ksenofobičnim napadima od proleća. Sjedinjene države objavile su tekstove o zločinačkim napadima na tri mlade transseksualke. Kada je jedna od žrtava javno okrivila ultra-nacionalističku grupu (ne konkretno „Belu svastiku”), ubrzo su stigle pretnje smrću.

„Javnost ih sve više podržava,” dodao je Enkjargal Davasuren, direktor Nacionalnog centra za borbu protiv nasilja, koji strahuje da ultra-nacionalisti imaju sve više samopouzdanja a žrtve su suviše uplašene da bi se usprotivile. Ona je ukazala na snimak sa Ju Tjuba koji je postavljen prošle godine na kome muškarac grubo brije dugu kosu jednoj ženi. Žrtva je lice prekrila rukama ali njeno savijeno telo odiše strahom.

S druge strane, u Ulan Batoru kažu da pokret slabi i sumnja se u njihov agresivi nastup tvrdeći da 3000 njenih članova predstavljaju praznu pretnju.

„ Čuli smo za slučajeve nasilja. Oni nisu po sebi dobri ili loši”, rekao je Javklan, vođa „Bele svastike”. Ali grupa je jednostavno telo za „sprovođenje zakona”: „Mi vršimo provere; idemo u hotele i restorane da bi se uverili da se mongolske devojke ne prostituišu i da stranci ne krše zakone.”

„Ne idemo okolo i prebijamo svakog. Proveravamo informacije da bi saznali istinu.”

Oni računaju na pritisak policije i medija da bi se takvo ponašanje promenilo. A ako oni omanu? „Pokušaćemo da izbegnemo korišćenje sile”, rekao je. „To bi bio krajnji način.”